Ферменти и физиологија

дукат хидролизе и простијих беланчевина као што су протамини и хистони. Под утицајем баријум хидрата, на температури кључања, аргинив се раставља у уре и диамино киселину орнитин. То исто врши и један ферменат аргиназа, доста распрострањен у организму, који су нашли Козее! и Пакт. Аргиназа је нађена у цреву, јетри, бубрегу, мишићима. Реакција коју производи јесте следећа: ПА > го -

ХНее Кун —онмонесна-сне КНЗ во – 002 ХН унос она Сна ОН а Е

Као што се види, у овој Ферментској акцији појављује се уре, а у томе облику највећа количина азота оставља организам. Под утицајем Фермената: пелсина, трипсина, и ерепсина, беланчевине се доградују до стадијума амино-киселина. Под утицајем аргиназе појављује се чак и уре, који је један од крајњих продуката метаболизма беланчевина кроз организам и којега овај не може да употреби на своје енергетично сврхе.

; Уреаза.

У мокраћи изложеној ваздуху, уре се претвара у амонијак и СО“. У томе се саетоји амонијакално превирање мокраће. Разбешт је показао да стерилна мокраћа не превире, већ да се то превирање успоставља. тек пошто је мокраћа била изложена слободном ваздуху. ап Пеоћет је утврдио да су тој појави узрок микроорганизми а нарочито Ес ососсиз итеав. Чисте културе тог микроорганизма претварају растворен уре у 00 и амонијак. Данас знамо да Мпегососешз птеае врши ту реакцију помоћу једног Фермента као год што квас превире алкохол.

Тај је Ферменат, уреазу, нашао Мизешиз у мокраћи која је претрпила амонијакално превирање. МоП је изоловао тај ферменат из чистих култура Маеговосеиз птеле таложењем помоћу алкохола. Уресаза "није од најбоље познатих Фермената; зна се пак да је тај Ферменат веома осетљив према топлоти и реагенсима која не разоравају већину љермената; толуол, хлороформ, кисеоник, Алкохол, разоравају више или мање уреазу.

Нуклеазе.

Док пепеин и трипсин могу да издвоје од нуклеопротеида иротенде које ове садрже и да с њима поступају на начин на који смо већ видели да ти Ферменти поступају са беланчевинама, дотле су они без утицаја на простетичну групу нуклеопротенда — на нуклеинске киселине. Један Фферменат, можда и више ермената, који су названи нукљеазе, и који су различни од пепсина, трипсина и срепсина, активни су према нукленнеким киселинама. Нуклеаза је пађена код кваса (Весћапр5)“ и у екстракту разних органа. Под њеним утицајем

1" Ковзе! ила Рајт, 2. рћув. Сћета. #1, 821, (1904). 2 Весћашрз. 0. И. (1865).