Ферменти и физиологија
61
нуклеинска се киселина разрешава у више тела међу којима се налазе нарочито пуринске базе и Фосфорна киселина, које су карактеристичне за нуклеинске киселине. Изгледа да се нуклсазе не налазе у соковима већ само у ткивима; тако на пр. панкреасни сок не садржи нуклеаза али се такав Ферменат налази у панкреасноме ткиву као год и у цревној слузокожи. Према томе јасно је да се њихова акција маниФестује нарочито при аутолизи органа када Ферменти ткива, ослобођени, играју своју улогу на рачун самог ткива- који их је садржавао.
Оксидазе.
Под именом огеидаза, груписани су разни Ферменти који по својој Ферментској акцији свакако не представљају једну целину као што то чине Ферменти који хидролпзују — гидролазе. Док код ових последњих акција се своди на један исти процес, а то је-хемијска реакција позната под именом хидролизе, дотле код оксидаза изгледа да се у разним случајевима слични резултати постижу различним процесима. Код правих оксидаза Ферменат оксидише помоћу ваздушног кисеоника; код других оксидаза, пероксидаза, оксидисање се врши само посредно преко једног пероксида који даје „активни кисеоник“ и који једини служи за оксидацију у тим случајевима. Мисао коју су изложили Васћ и Сћодаћ да и праве оксидазе дејствују помоћу неког непознатог органског псроксида, пије нашла довољно потврде у експерименталним фактима, тако да за сада бар морамо имати у виду два механизма у акцијама оксидишућих Фермената: непосредно оксидисање на рачун Ваздушног кисеоника и оксидисање на рачун псроксидног кисеоника. У овом последњем случају, окепдава је у исто време п редукујући Ферменат пошто редукује пероксид, а можда се једино у томе и састоји њена Ферметска акција. Треба затим и ово напоменути, пре него што приступимо кратком излагању Факата која се односе на оксидазе, Да је за више оксидаза Ферментска природа јако оспорљива, У многим случајевима добива се помоћу небрганских катализатора квалитативно иста реакција која се добива помоћу Фермената у истим погодбама, тако да се често питање намеће да ли су оксидазе прави Ферменти или су само подстрекачи једне каталитичне реакције. Опо је последње мишљење Веттап -а који сматра да у Ферментској акцији једног оксидишућег Фермента, лаказе, главну улогу игра манган, док би Ферменат, т. ј. органско тело које се разорава топлотом, допуњавао само улогу првога. О томе смо већ говорили приликом ко-Фермената. Када би се неке Ферментске акције могле свести на чисто каталитичне акције, не би требало закључити из тога да оне нису Ферментске природе и одвојити их од оних које носе то име, само е тога што нам је