Ферменти и физиологија

"= сам без каквог је утицаја на штирак у том погледу. И ако је до

62 -

њихова природа непозната. Већ на против, требало би циљати да се и остале Ферментеке акције сведу на исти начин. То је у ствари учинио Ветапа откривши велику важност неорганских катализатора у акцијама оксидава. Данас знамо да су разна неорганска тела од неопходне потребе за Функцијонисвање многобројних Фермената. Само што у многим случајевима не може се приписати том неорганском телу већу важност неро ли органској материји Фермената, као што се то-може учинити за неке окендазе, из узрока, шта то тело само, не поседује ниу најмањој мери карактеристичну особину фермента. На пример, панкреасна је амилаза активна само уз присуство натријут-хлорида. Овај јој је неопходно потребан али се ипак не може оп сматрати као главни Фактор у хидролизи штирка под утицајем амилазе, јер натријум хлорид

данас студија океидава дала многе појмове који су пренети на схватање Фермената у опште, не треба заборавити да та врста Фермената садржи представнике који се знатно удаљују од правога типа Фермента, као што су на пр. сермети који у одсутности киселина хидролизују тела која се често тешко хидролизују и под утицајем самих киселина (манане, галактане и 7. Д.).

1- Оксидазе ксантијских тела.

Окендазе кеантијеких тела (пуринских база) јесу Ферментн који оксидишу разна ксантијека тела као што су аденин, гуанин, ксантин, хипоксантин, урека киселина по т. д. Видели емо већ да су кеантијска тела главни саставни део пукленнеких киселина. Ферменти ксантијеких _ тела интересантна су нарочито са физиолошког гледишта, јер.се помоћу њих мање оксидисана ксантијска тела претварају у урску киселину, претварање које бива и у организму.

Аденаза је ксанто-оксидава аденина кога претвара оксидисањем у хипоксантин,

Х=0 хн—60 |_| | |

РГ ОДОМ (Б __ ГРЕГ

17 Пн 5 тЕ 5 па .

Х—б— хе Х— садевин | хипоксантин

Аденазу је нашао Зећ елћоћи' у слезини; данас пак утврђено је да се такав Ферменат налази готово у свима органима.

Гуаназа је ерменат који оксидтшше гуанин и претвара та у келнтин ;

.

! зсћиепћени рћув, Оћ, 12, 251 (1904).