Ферменти и физиологија

-_ УВОД

Ферменти воде своје порекло из живе материје. Било да се појављују у јелноме соку као производ лучења жлезде, било да се налазе имобилисани у унутрашњости ћелије (ендоцелуларни Ферменти) у коме се случају разним вештачким средствима — (као што су Дастрова хлорофомеска дијализа, мацерација органа, пресовање) — могу издвојити од њиховог живог субстратума, у једном и у другом случају Ферменти произлазе од живе материје. Међутим Ферменти нису више жива материја. То је у исто доба и најважнији податак који имамо у погледу природе ермената, и податак који даје Ферментима изузетну вредност. Ферменти произлазе од живе материје, нису живи, а њихова је акција често истоветна са неким појавама којима је седиште жива материја или живи створ и које екупа сачињавају живот. Другим речима то значи, Ферменти су носиоци неких особина живе материје, које су се одеслиле и постоје за себе. Само по томе разумљиво је да се ферменти налазе данас у првоме реду међу питањима којима се баве биологија и Физико-хемија.

Као материја, Ферменти су нам непознати. Под именом фермената подразумевају се у ствари Ферментске акције. Треба увек имати на уму да су нам само ове последње познате и да су оне једини знак помоћу којега можемо конетатовати присутност фермената и разлико= вати их једне од других. Када се вели, на пример, да панкреасни сок садржи малтазу и амилазу, то значи да тај сок Ферментеки утиче на малтозу и штирак јер је то Факат који се констатује. Да ли пак те две акције проузрокују два различна тела, т.ј. два Фермента, нсроватно је, али је то хипотеза. Другим речима, Ферменти нам се не указују као тела већ као динамичне особине. Ми нисмо кадри да закључимо да једна течност садржи један извесан Ферменат икојим другим

[56