Фигарова женидба или Луди дан : комедија у пет чинова

10 БОМАРШЕ

СУЗАНА. Треба ме слушати мирно.

ФИГАРО. Па шта је, боже благи 2

СУЗАНА.

То, драги мој, да, пошто му се досадило удварати се лепотицама у околини, г. граф Алмавива, хоће да се врати дворцу, али не својој жени; на твоју је, разумеш ли, управио своје смерове, и нада се да за њих овај стан неће бити неугодан. То ми и онај поштењаковић Базил, часни посредник његових уживања и мој племенити учитељ певања, понавља сваког дана, дајући ми лекције.

ФИГАРО. Базил! О голубе мој, ако је икоме пљесак церовака по грбачи исправио ртењачу... СУЗАНА. Ти си мислио, веселниче, да ми се овај мираз даје за љубав твојих заслуга 2 ФИГАРО.

Према ономе што сам урадио, ја сам се томе смео надати.

СУЗАНА. Како су духовити људи глупи!

ФИГАРО. Кажу.

СУЗАНА. Али се неће да верује.

ФИГАРО.

Греши се.

СУЗАНА.

Знај да он тај мираз даје зато, да би од мене у потаји добио извесно четврт часа на само, што му по старом властеоском праву... Ти знаш колико је оно било жалосно!