Филателиста

и лешших, којима се за вечита времена обележава прослава 75-годишњице Саве за. У том свакако неће изостати ниједна држава, ниједна поштанска управа. Па и наше Министарство. пошта обележило је тај значајан датум издањем једне серије од три марке, које ће ући у тематске збирке филателиста са добрим успехом.

Ово је згодна прилика да упознамо наше читаоце са постанком и историјатом ове важне установе.

Много раније него што је установљен Светски Поштански Савез јављала се идеја о такој једној творевини, јер су тешкоће у поштанском собраћају међу државама биле тако велике и несносне, да су се људима наметале мисли за њихово отклањање. Још 1811 године немачки списатељ КИ ђег био- је објавио идеју о стварању „једне светске поштанске установе“. Али част идеалног очинства несумњиво припада данском поштару Јозефу Михаелсену, који је, као чиновник у данској генералној дирекцији пошта, предложио својој влади нову замисао о укидању транзитног порта и оснивању светског поштанског савеза за увођење јединственог светског порта. Данска влада не само да одби тада практично изведење Михаелсенове замисли, већ га као незгодног човека уклони из генералне дирекције и премести за поштара у мало место Ро“ везе. Огорчен због овога он се после три године једа и мучења повуче из службе. После кратког времена после тога, 1868 године, би, на подстицај генералног управника пошта С. А. Д. Вјаш5-а, сазвата једна међународна конференција у Паризу, на коју се беху стекли претставници 17 поштанских управа из Европе и Америке. Ванредно заметна поштанска служба у међународном саобраћају и уједначење поштанских такса били су главни предмети разговора на TOME ca станку; али се не дође ни до каквог успешног резултата. Међутим су људи од посла, које је ттштало тешко стање у ме-

ФИЛАТЕЛИСТА

Ђународном поштанском саобраћају, дошли у ближи додир, упознали се, измењали мисли и увидели да је то општа невоља и да су саме прилике припремиле терен, на коме ће ова за све народе корисна идеја о стварању једне међународне поштанске организације уродити лепим плодом.

Претставник Пруске, Хајнрих фон Стефан није ни тренутка застао, он је даље наставио рад на великом плану и 1868

године објави га у листу Postamtsblatt des Norddeutschen Bundes“. MH ma да је ствар сада озбиљно била узета у проучавање, немачко-француски рат га пре киде за дуже време.

1 септембра 1873 швајцарско савезно веће упути разним државама позиве са предлогом за један међународни конгрес за проучавање овога питања, али се исти могао састати тек после годину дана, по молби и предлогу Русије, да јој се остави времена да прикупи податке о успеху неких баш у то време склопљених споразума о поштанској служби са неким страним поштанским управама.

15 септембра 1874 састаде се први.

конгрес у Берну. На њему су се били састали претставници 22 земље, међу којима су сем европских земаља били и претставници САД и Египта. Од земаља, које су у саставу данашње ФНРЈ, биле су заступљене Србија и Аустро-Угарска; Црна Гора није била на томе конгресу заступљена (у њој је био уведен редован поштански саобраћај 1873 године), али је одмах после конгреса приступила Светском Поштанском Савезу.

И, као што је свет и очекивао, резултати рада овог конгреса били су од капиталне важности. На томе конгресу је фон Стефан, као неуморан борац за остварење Светског Поштанског Савеза, неуморно радио: он је предложио нацрт прве светске поштанске конвенције, која је, после марљивог проучавања, у октобру 1874 године и прихваћена. Тај споразум је ступио на снагу ! јула 1875 године.

~

~ по d ——