Филателиста

„ПОСТФРИЦИ. По > сваку цену j |

То је гесло многих, већином мање иску-

CHHX скупљача нежигосаних марака. Је ли ово филателистички исправног По натем мишљењу није — и ево зашто:

Мода скупљања нежигосаних мграка“

без икаквог трага лепка (фалца) на гуми је појава новијег времена, која је код нас дошла из Аустрије, где је, као и у балканским земљама, доста распрострањева. Међутим, сав остали филателистички свет У огромној већини сматра да се свака збирка мора сређивати у албуму и да се зато марке морају лепити, дакако само нарочитим лепком, који не оштећује гуму и ако, разуме се, на месту где је био прилепљен лепак остаје на гуми од овога видљив траг. Да је овако схватање исправно, доказује чињеница да се марке на свим међународним филателистичким изложбама увек излажу монтиране на албумеким листовима, евентуглно на картонима, дакле помоћу лепка, јер се целофанске кесице допуштају само у изузетним случајевима. Напоменућемо и то да је код енглеских скупљача доста чест 0бичај да се нежигосане марке перу и скупљају без гуме, како гума с временом пе би, евентуадно, оштетила марку. Ово је нарочито чест обичај у колонијалним земљама са топлом и влажном климом, где се нежигосане марке перу, да се не би слепљивале.

Порекло моде скупљања »постфриш“ марака је чисто спекулативног карактера, јер се оснива на тежњи да се марка не џува као објекат аматерског скупљања, већ као трговачка роба. Дакле, једна нездрава и у наше доба неумеснат појава. Осим тога, ако би се још и могао разумети захтев да марке најновијег доба буду бег лепка (ма да се и оне морају ргније кли доцније залепити у албум), такав захтев постаје посве лишен основа, кад је реч о старијим и ређим емисијама, а по готову о старим класичним маркама. Захтев да марке буду »постфриш“, сем тога што доприноси увлачењу у филателију спекулантског духа, изазива и друге озбиљне штетне последице.

Прва од ових је поплава накнадно гумираних марака; — спекуланти, да би лакше продавали робу, У најбољем случају често „поправљају“ гуму на старијим и ређим примерцима, а најчешће „израђују сасвим нову гуму, а није ретко да се га то користе вештачки очишћене

унотребљене марке или пак такве, те су случајно промакле без жига или су би= ле (без жига) коришћене у фискалне сврхе. Мање искусни љубитељи _постфриш“ марака. најчешће су жртве оваквих махинагија, јер више гледају гуму не и саму марку и за то често не примењују њене озбиљне дефекте. Класичан пример за ова су код наших марака нежигосане порто марке од 25 и 50 дин. првог и другог Београдског издања, а код страних мађарска марка. „од 10 пенга са т. зв. „великом мадоном“.

Друго: Да би се задовољили скупљачи »постфриш“ марака, учињени су многи покушаји да се пронађе нарочити лепак, који не би остављао никаквог трага на гуми. Тако је дошло до проналаска T. зв. сувог фалца“ (филафикс а др.), који су се код нас појавили пред сам рат. Код овог лепка гума је замењена нарочитом лепљивом смесом, тако да се марке лепе без влажења лепка, који се исто тако од~

страњује не остављајући никаквог трага.

на гуми марке. На први поглед идеал и вуци сити и овце на броју — али многи су филателисти, који су се таквим лепком послужили, приметили на своје запрепашћење, да код дужег лежања марке зглепљене тим лепком добијају флеке, које се виде чак и на лицу марке и дају, гледане према светлости, утисак танког места. Ове се флеке не дају отстранити, — дакле гума је остала интактна, а марке су упропашћене. За то ми најтоплије препоручујемо свима филателистима да што пре своје марке залепљене „сувим фалцем“ од овога очисте, јер ће им иначе марке раније или доцније безусловно страдати.

Али, сваку ствар треба поставити на своје место. Колико је по нашем мишље“ њу нефилателистички тражити да марке буду по сваку цену „постфриш“, толико исто би било неосновано и потпуно занемарити исправност гуме. Нежигосана мар“ ка несумњиво мора имати оригиналну не» оштећену и чисту гуму. За то, за лепљење нежигосаних марака у албум мора се употребити само нарочити лепак (најбоље т. зв. „шпринг-фалц“, који се сасвим лако одваја од марке и не оштећава гуму, а марке се морају лепити малим делом лепка и на месту, које је за то према формату марке подесно.

Марке са трагом доброг филателистичког лепка на површини гуме на месту, које је природно по формату марке за