Филателиста

Тихомир Деља.

"Септембар је. филателистички месец. јер не само да обилује издањима нових марака више но остали месеци у години, него још више стога што у том месецу излазе велики светски каталози, на које ле. У то време, сконцентрисана сва пажња филателиста. Прво смо видели Цумштајна, раније непопуларног код нас, а сада скоро јединог каталога, са којим се служе наши филателисти. Затим смо видели и Михела, раније врло популарног каталога код нас, са којим се данас служи врло мало наших филателиста, да не кажемо нимало. Коначно нам је дошао у руке и велики енглески каталог Гибонс за 1950 годину, такође мало популаран код нас. и раније и сада. Међутим, он заслужује већу популарност, па ћемо о њему проговорити пар речи.

Прво што пада у очи јесте и солидна опрема, затим чиста и јасна штампа и лепе слике. То је споља, али нас још више интересује његов садржај и обрада марака појединих европских земаља, а нарочито наших. Пошто је немогуће и у изводу донети обраду свих европских земаља, задржаћемо се на оном што нас највише интересује, обрада и каталогизација ФНРЈ и Србије под окупацијом, текође само у изводу. — Али претходно, пар речи о самом каталогу.

Упадљива одлика овог каталога је озбиљност обраде и резервисаност у погледу извесних емисија. Судећи по каталогу, добијамо утисак да фирма Гибонс није баш склона, да у свој каталог уноси сваку марку, па чак ако је и њена права филателистичка вредност сумњива, нити је склона да од свог каталога направи магазин свакојаке робе, међу којом има и покварене. Оваким радом и потребном опрезношћу и будношћу фирма је створила свом каталогу, а са тим и себи, леп углед међу филателистима; има и своју примерну традицију, тако да се тешко могу побијати и углед и традиција, — и баш због тога зачуђава његова мала популарност и употреба код нас.

Даље, са изненађењем запажамо једну нарочиту смелост, за коју би се могло рећи и да је умесна, али која уноси извесну помутњу у редове филателиста. Ги-

ЗТАМГЕУ СТВВОМ5 1950

бонс не доноси блокове! Зачуђени застајемо пред овом чињеницом, јер смо скуп= љали и скупљамо блокове. А зашто смо их скупљалиг Не! скупљали смо их стога, што су штампани и издавани и регистровани у великим светским каталозима. Са олоковима нисмо франкирали писма ни ми, филателисти. д шира публика за њих и не зна. Практична примена блокова и не постоји. Колики би требало да буде коверат, да се франкира блоком Албаније (Цумштајн Бр. 427/29) или Португалије (Цумштајн Бр. 634), па и Румуније (Цумштајн Бр. 1095/6). Не, нису практични ни подесни ни за франкирање службених пошиљака у рукавцима, Коначно се постав=ља питање. ла ли су блокови марке издане због стварних поштанских потреба, намењени најширој употреби, или што другог Када се о овоме дубље промисли и донесе сасвим објективан суд. долази се до закључка да је Гибонс ипак у пра= ву, али ми — скупљачи блокова, треба да их чувамо, не као филателистички материјгл, него једино као неке филателистичке споменице.

Још једна интересантност овог каталога пада нам у очи. јер се односи баш на нашу земљу. После четири године лоноси Гибонс и издања Србије, Црне Горе и Словеније под окупацијом. Увек смо се питали, зашто је прелазио преко ових издања и зашто их сада доноси са толиКим закашњењем» Да ли је сумњао У праву. филателистичку вредност ових емисија, или је то можда била последица недовољне обавештеностир Ко то знаг! Али је ипак тешко на то дати одговор, када се сами питамо.

(Обрада ових окупационих емисија ушла је у оквир Југославије с тим, што их издваја засебним каталошким броје“ вима. Ово тешко раздобље Југославије од 1941-1944 гол. није расуто час у немачке, час у италијанске, час у независне земље, већ је постављено тачно тамо, где му је и место — у Југославију. Јер, и ако их је окупатор издавао, ми смо У прошлом рату били непокорена земља.

Што се тиче каталошких цена, запажа се да се издавач трудио, да реално оцени сваку марку према њеној правој вредно~