Филателиста

marke u dobrom stanju natrag: dobije. Tko svoje duplikate Шер: и izbirne Mnližice iZ

“tankog papira izgubit će ono što je prište- -

„dio radi male težine na poštarini — oštećemjem maraka. Već mali.prelom snizuie osietТихо vrijednost marke, Tupi zupci kod maraka, kao i kod čovjeka obično su znaci "starosti. Jedna marka, kojia ie nekoliko decenija kroz albume mnogih sabirača putovala i opelovano morala biti čišćena, рокаzuje barem svojim zupcima starost. Svaka Жиређ čini zupce mekanijima 1 manje Ot'pornima. Otkinuti zupci i otkinuti uglovi terete prodavaoce, potrošače i sabirače. Tko ie promatrao ına šalteru, kako marke bivala otkidane, ne može se dosta načuditi kakovom se velikom nespretnošću to čini. Tko "kao sabirač mnogo trgovačkih pisama do"biva, taj ie dosta iskusio kako namiještetnici mnogih trgovačkih poduzeća sa markama postupaju. On mora kod toga ali također i ma sebe pomišliati, sigurno je i on kao početnik marke sa, kuverata olkidao i slične štete prouzrokovao. Ođrezani zupci posliedica ie nepažlivog izrezivanja. Омакоме marke nađu se najviše medu markama, које се па ЕПогтате ргодауаји. Стпоупјеј па šalterima, prijašnieg doba imaiući malo po“vjerenia a novi način otkidanja. maraka sa različitm zupcima, a i radi običaia upotreDliavali su škare kao sredstvo za otkidanie i time takoder prouzrokovali mnogo štete, Na leđima maraka viđamo često пекакоме р!запе БШеКе Као па ргтијег: ђтој Кајајоса o vodoznaku, o zupčanju i slične bilieške, koje bivaiu gumom brisalijkom ili nožićem strugane. Ovakove bilješke spadaju u albume a nikako ne na poledinu maraka, Liepilo marke, Које зе и vodi neće da otopi, nesmije se odsirugati. Tanka prozirna myesti, na markama posliedica su nepažliiyop postupka, Pomiš!iamo sa zgražamniem kako su prvi sabirači svoje marke jednostavno cijele

postupati ako se želi da vlasnik neprodane 6

priljepljivali u alpume a njihovi nasliednici ove opet isto tako jednostavno iz albuma iskidali i dakako početnike u sabi dovolino upućivali kako se ima sa postupati. Kako malo se vodila briga o kako da se sabiraiući podmladak ı poduči.IMi imamo sigurno još ı danas mnogo sabirača i našim redovima, koji se ne ustručavaju razne ostatke papira sa” maraka iednostavno olkinuti ili pače s nožićem odstranit. Rupe na markama ružne su isto tako, kao i rupe na odjeći. Žigovi Nizozeliske Indije specijalno su bili tako udešeni da papir marke ozliede da boja žiga laglie dospiie u marku i da spriieče opetovanu uporabu marke. Madu najveće štete spada, probušivanie maraka po firmama, ali srećom biva to većinom samo kod marakay kole se najviše rabe. I službena probušivanjia 5уеiedno dali služe samo tome da se marke obezvriiede ili kano neka posebna uporabn. oznaka, sliče hotimičnom uništenju maraka. Ovzaikova službena probušivania” pošto se protežu ! па пајубе“ vriiednote' тагака prave ioš više štete negoli privalna. U mekojim državama izdana je stroga naredba u пајпоуце дође svim poštanskim uredima, da se marke na poštanskim pošilikama poštanskom osobliu imadu Drižlivvo kulturno čisto prežigosati a ne kao Što ie to bio običaj kod nekojih ureda. da su se marke sa zamazanim žigovima iznakazile. Neka svaki samo pogleda na marlce. pa,će še-sam OSVjedočiti o visini kullure dotične države i O m!i|унпзкот сшђики тагодпог поуса Ккго2 пеpažliivo, memarnmo, хатахапо žigosan.e maraka i uporabama, raznih nejednoličnih, nenlcusnih, <lebelih masnih žigova. Na ovai način spasio bi se lijepi imetak od propasti obzirom na sve- veći broj filalelista cijelog svijeta a i radi estetičnog ugleda, države u inozemstvu. у

V. 'Grdešić

|

ТИХОМИР ДЕЉА

ЗТАМБЕМ СПВОМО 1950

Као продужење успоређења двојаког посматрања и оцењивања једних истих марака из 3. броја „Филателисте“ доноси мо прегледе марака и осталих југословенских земаља за време окупације.

Иста успоређења, па по неки пут и тинтересантнија, могла би се правити за сваку земљу, јер је филателистичко гле-

дање на марке с једне, и трговачко с друге стране, једнако примењено на марке свих земаља. Међутим, за нас су најзанимљивија успоређења, која се односе на наше марке, односно. на марке, које су употребљаване на југословенским територијама, па би ово излагање са оним У 3. броју чинило целину.