Филателиста

о ОСТОДИ Ћина а леаај

| Ma историје српске поште

(скица) :

У овоме чланку, У изводу; покушаћемо па осветлимо и расмотримо политичке и жултурно-историјске прилике, које су вла_лале у Србији непосредно пре и после установе српске поште прве половине и средином ХЛХ века.

У том периоду пада и штампање и издавање првих српских поштанским мараска, па сматргм да ће читаоце .Филгтелисте“ интересовати да се упознају под "каквим се приликама и условима стварала установа српске поште и угледала светлост дана прва српска поштанска марка, када је и Србија ушла у ред земаља, чије су марке постале предмет сакупљања и филателистичког интересовања.

После дезет година успешне устаничке борбе у Србији. која је потресла темеље отоманске империје, долази трагична 1813 година. То је. међутим. једна од најзначајнијих година и за осталу Европу. Звезла Наполеона, великог императора и о-

се диже и шири. Кнез Милош, у другом устанку 1815 г., затекао де у целој Србији само једну школу и то у Београду“)

Ускоро се припрема ноза револуција. И понова спољни догађаји утичу да Срби, без ичије помоћи, извојују по други пут право на слободан живот. Наполеоново бегство са Елбе нови рат који ће се после сто'дана завршити на Ватерлоу, потиснуо је све друге догађаје, па и питање Србије. у страну. а

На Швети. 11 априла 1815 r. плануо је устанак под Милошем Обреновићем. Други устанак, одмах у почетку, нагло се шири. У народу се понова пробудио дух отпора и преданости општим интересима. Убрзо, готово цео београдски пашалук.

заједно са Београдом, понова је у рукама Срба. Милош води преговоре са Даригралом и склапа споразум са новим београд“ Марашли

ским везиром Али-пашом, ко-

свајача, гаси се: неуспела најезда у Русију, 1812 године, претвара се у општи поход европских народа противу Француске. МИ, док се на Западу, код Лајпцига, води т. зв. „битка народа“, Турска се одлучује да крваво угуши Карађорђеву Србију. Згузети и сувише својим бригама. Русија и остале силе остављају Србију на милост и немилост Турске. Настаје страховита и незапамћена инвазија крвожедних азијата. Ускоро, у крви и огњу. Србија бива покорена. Колико се- сурово поступало са Србима. нека послужи ова чињеница: после поновног заузећа Србије издата је заповест да се у животу не остави ниједан Србин изнад 15 година.) Стање под управом злогласног Сулејман“ паше Скопљгка личило је у свему на оно из доба јањичара, Ново ропство унело је поново мрак у просвету и просвећеност. жоја је под Карађорђем почела нагло да

јим га овај признаје за „врховног кнеза Србије“. Турци су признали Србима смањивање данка, помиловање, слободу трговине, оснивање Народне канцеларије, највишег гдминистративног суда, налик на Карађорђев „Правителствујушчи совјет“. и да уз турске нахијске старешине, муселиме. буде и по један српски кнез. После овог споразума Србија је, постепено. постајала све независнија и слободнија, Милош развија дипломатску активност у земљи и у иностранству. Његове делутације илу често у Цариград. Тамо одлази и он лично, где ступа у везу са претставницима великих сила, које се интересују за нову вазалну кнежевину, У којој желе да имају своје конзуларне преставнике. Аустрија, па одмах затим и Русија постављају своје прве преставнике.