Филателиста

код обичног“ BOD BOR RA RE осигурању од фалсификовања.

Сечење папира не врши се увек пре "штампања, Код штампања на ваљцима штамта еј директно на папирној траци и раздеоба — У табаке или ролнице врши се тек после штампања. Пошто при штампању уметањем папирне траке, увијене У ролну, положај водознака бива одређен за цело штампање, могу се по ред нормалног усправног положаја појавити још, и то само у изузетним случа-

јевима, изврнут и у (страну обрнут поло=

жај водознака.

Жица, од које је израђена мустра водознака, веома је фина м изложена је лако оштећењима, те шма и типичних одступања код водознака, која (се састоје У неправилним променама или у нелостацима појединих „делова водознака. Ово се нарочито често јавља код дуго беспрекидно „употребљаваних водознака.

Установљење постојања волознака постиже се код слободних (незалепљених) марака, кад се кроз њих пропусти свет тост, при чему се водознак покавује у светлим линијама (код испупчених водо= знака у тамним), Често се дешава да водознак, гледан на овај начин, није јасан или се сигурно »не растознаје, те се онда

већином од стакла, ЊУ који ce "стави "марка 'са сликом | окренутом на

"доле, па се прелије бензином, и тада се

слика, водознака штојављује у тамним ли"нијама,. а код испупченог у јасним. Код марака, чија се боја раствара у бензину, прелива се алкохолом. Течност која се за ово употребљава, треба да буде беспрекорно - чиста. — Али, има водознака) који се и помоћу истраживача водознака само нејасно могу назрети, тако да њихово установљење ствара тешкоће и несигурности; онда је још једини пут пропуштање врло јаке електричне светлости. — Код марака које се још на пи= сму или отсечку од писма налазе и које се не желе одлепљивати, примењује се или пропуштање јаке светлости, најбоље с електричном лампом, или се марка држи косо према светлости, при чему, при правилном положају светлости, марке и ока, који се само покушајима може постићи, линије водознака мутно одударају од остале површине папира.

Скоро сви шисци о водознацима пог сматрају водознаке с лица марке. Међутим) као што видимо и знамо из посту-= пања при испитивању. водознака, мвек се гледају са наличја; и то посматрање и мопитивање водознака са наличја у практичном раду примењује се скоро искључиво, па ће сигурно довести и до опште употребе и у изради студија, у каталозима и др.

ерла иста. =

R. BROJER

Jedan pogledu najveću filafelističku biblioteku

(Iz. »Sehweizer Briefmarken-Zeitung«-a)

Njujorški »Collečtors« Club«& ima u svojim vlastitim prostorijama najveću HFilate-

lističku biblioteku na svetu, koja, na žalost, niie iavna, već je prislupačma samo članovima Wluba. Broj ovde prikuplienih

dela ide ma Diliade; sve zemlie na svetu, uključivši lu i Japan, Kinu, Tursku, Egipat, zastupliene su ovde sa knjigama, časopišima, i katalozima. U naisjainiie delove zbirke nesumnjivo spada Mabinet sa retkim enamenifoslima, u kome ie najstarije sačuуапо »pismo iz vremena od pre 2000 godina Dre naše ere, vavilonskop porekla, na kainenu, kao i omtička, istoriska i u specijal„noi opremi povezana zasebna izdanja retkih filatelističikib dela.

Više od desetine stalclemih ormana sadržavaju hiliade časopisa o poštanskiui mar-

kama iz celog: sveta, među kojima Amerika,

Engleska, Паша, Nemačka, Francuska i Svaicarska zauzimaju. prvi red. Ovde se može vidctli naistariji Filatelistički magazin

na Ssvelu, »Le Colleciionneur de Timbresposte«, koji se pojavio u Parizu 1864. godine i od tada Dz prekida do danas izlazi. Sličan rekord postavlia i »Mekeel's Weekly Stamp News«, najstariji amerikanski magaZzm o poštanskim markama, koji izlazi od 1894. godine.

Po sebi se razume da su tu i speceljalna dela iz nairazličitijih oblasti filatelije Као o vodoznacima, zupčanjima, prvim Изешта i prvim izdanjima, falsifikatima, znamenilim zbirkama, velikim aukcijama, markama. za vazdušnu poštu, biocrafiiama i istoriskim raspravama. Dok se СоПеского Club-u ša-