Филателиста

oličina kompletnih serija, koje cir ! la iržištu, potieče od po ijednog Jedimog: arka od 100 komada. Naime ustanovlieno ie da postoji jedan takav arak i da je došao na faliiansko ili albansko tržište putem kakovog funkcionara. 5 U iednoi drugoi taliianskoi filatelističkoj reviji mogao se nedavno čitati {edan veliki oglas putem kojega se nudi ova sei rija po 60.000 Lit. U tom oglasu ie ova se___Trlia i kliširana. Gornji naš klišej je izvaden iz ovoga oglasa. Iznošimo ovu stvar pred naše filateliste

.

revija također mišljenja da ona ~

našim filatelistima naći tkogod koji bi mogao u čitavu ovu slvar unijeti malo više svijetla, Obzirom na način kako su se ove marke stavile na tržište danas skoro nakon 9 godina ulijeva u nas opravdanu sumniu da bi se u predmefnom slučaju moglo raditi o špekulaciji velikog formata. Mi pal sa naše strane već danas прохогауато паše filateliste da gledaju na ovo sa velikom rezervom barem toliko dugo dokgod ne bidemo vidieli kako će se ova sivar dalje razvijati. M. S.

ДРАГ. М. РАИЧЕВИЋ

Реорганизација подружнице Београд

Већ дуже време због 'јаког прилива чланства покреће се питање о подели Оеоградске подружнице на више подру= жница на принципу да сваки рејон добије своју подружницу, У овоме омислу је управа београдске подружнице поднела предлог управи Савеза,

У овом чланку осврнућемо се на главне разлоге због којих се приступило расформирању подружнице Београд, као m Ha последице које би по даљи рад имала ова подела, т/. осврнућемо се на добре стране овога предлога, као теСна тешкоће, на које ће се наићи приликом његовог спро= вођења у живот.

Подружница' Београд на дан ] фебруара 1950. год. имала је 948 чланова и 374 омладинца, што укупно“ износи 1229 чланова, Дакле већ сама ова цифра показује да је Подружница тпостаста једно гломазно тело, којим је тешко руководити из једног центра, утолико теже што чланови не пружају никакву помоћ Управном одбору MITO је показало досадашње искуство.

Само техничко пословање Подружнице у погледу издавања марака, наплате чланарине, и давања вињета за размену са иностранством и др. сваким даном је све веће и теже и поред настојања да се што више упрости и обави са што мање гужве ни чекања, Свака нова пздата емисија ствара читав административни поступак, а када се више емисија мора издати у релативно кратком року, онда се лешавају поједини застоји против којих чланови негодују, према нашем мтшљењу, неоправдано. Све ово изискује и већи административни аларат, који треба да буде плаћен.

Прилив нових чланова је постав озбиљан проблем како Управног одбора Caвеза, тако и Подружнице Београд (а вероватно и осталих подружница у унутра= шњости), јер постоји оправдана сумња да се у чланство Савеза уписују и лица која филателију употребљавају у шпекулативне сврхе, као и појединци који се не баве филателијом, већ се њиховим правом добијања марака користи лруги, тј онај који је дотичне лице пријавио у чланство. Контролисати из једног центра како се све уписује у чланство Савеза немогуће је за цео Београд, у толико пре што већи број наших старих чланова олако дају гаранције на приступнице нових чланова, не проверавајући праве плобуде због чега се неко пријављује за упис У чланство Савеза.

Наша омладинска секција броји данас 374 члана скупљених из целог Београда, што јасно указује да је макар какав конструктиван рад теоријски ни практичан рад са оволиким бројем омладинаца немогућ, утолико пре што нашим омладинцима недостаје довољно дисциплине, на коду је чињеницу у „Фплателисти“ бр. ! из 1950 год. указао п омладинац Миодраг Мрђа у свом лепом и објективно написаном чланку.

Досадашњи рад је показао да се врло мали број чланова интересује за рад Савеза и Подружнице а да велика већина сматра да је њихова дужност доћи на филателистички „састанак, подићи следо= вање марака, платити чланарину, и ништа више. Целокупан терет рада пао је на чланове Управног и надзорног одбора који обављају све техничке и остале по“