Филателиста

играти своју улогу. (Ово детаљно проучаВвање свих ситница на маркама важно је за експерте, за испитиваче, а не за све сакушљаче. Примера ради поменућемо само фалсификовање марака, које не само да није ретко, непо је чешће но што би се то могло и очекивати. Код ређих и скупљих марака, које углавном и јесу предмет фалсификовања, често се фалсификат утврђује по томе, што му недостаје нека незнатна, тек под лупом видљива тачкица, која је карактеристична за оригиналну марку, а фалсификатор је није могао пренети на свој објекат и поред најбрижљивије израде и највећег настојања, да фалсификат по свему пизјед= начи са оригиналом. Наиме, ово у случају ако та тачкица спада у типичне особине,

док као случана грешка ни у овом случају не може бити од значаја.

По овим незнатним особинама у виду тих јелва запажених тачкица експерти често утврђују наклале појединих _ издања. Дакле, само у извесним случајевима разне претераности могу имати свој значај, али састављање таквих збирки од стране самих сакупљача, не само осрелЊих, непо и напреднијих претставља 32лудан посао, трошење времена новаца.

хартије и другог материјала за уређење

такве збирке. То претставља слагање у албуме по десетак истих марака место да се стави само једна. Ако су у питању сличне особине претиска код прештампаних марака, онда тај залудан посао постаје неразумљива крајност.

Инж. МИРКО ВЕРНЕР

(Студија наших марака са претиском

У фебруарском броју „Филателисте“ изнео сам специјалну обраду наше пар= тизанске серије, да бих упозорио наше специјалне сакупљаче на интересантност овог подручја још сада, у времену када се још са лакоћом мопу скоро сви бољи комади пронаћи. Нисам се ни надао да ће одјек на тај чланак бити толико осетљив, а то тек сада видим — када ми са свих страна долазе писма са разним питањима, надопунама мог прегледа и великим бројем марака из описане серије са молбом да их равврстам или одлучим да ли се ради о нерегшстрованом комаду, или је реч о некој нијанси или подгрупи, која се услед незнатне разлике није у мојој обради регистровала.

Све ово ми је указало на потребу да објавим и други чланак, који обухвата сва наша издања са претисцима, ш то; другу провизорну серију (прва је она од 2 вредности: 92.50/6 дин. и 9/9 дин.) из дату на службеним маркама од 8 и 12 динара, те партизанску серију са претиском исправљеног назива Државе _ФНР ЈУГОСЛАВИЈА“, а тако шесто и порто марке са овим претиском.

Што се тиче основних разлика у палиру и гумирању, ту не могу, а и не желим да правим резлику од моје раније обраде (стр. 35 „Филателисте из овог годишта), па ћу их само у основи споменути, а те су разлике:

А) Врсте папира:

а) Кредаст папир, 6) Глатки бели папир, в) Полутанки бели папир и г) Сасвим танки тзв. прозрачни папир.

Б) Врсте гумирања:

а) безбојна гума, 6) жунћкаста гума, в) жута — смеђе-жута груба гума, и в) безбојна гума без сјаја, — која међутим код овог издања не постоји, јер марка од 1.50. динара, на којој је до сала пронађена, није прештампана са новим називом Државе.

Потребно је, међутим, да напоменемо. да сам у међувремену пронашао марке од 1,50 дин (гума: 6) и 4— дин. (гума: 6) — без претиска на тзв. „заштићеном паптру, која има веома упадљиву јаку мрежасту структуру, — у чему се битно разликује од свих осталих врста папира. Подробније о томе писаћу у надопуни мог раније објављеног чланка.

Код марака са претиском приметио сам у више случајева табаке са веома јаким умрис =ом, тако да постоје упадљиве разлике између једног и другог краја штампарског арка. Десило се код неких арака и то, да су лева и десна страна отштампане у сасвим тамној нианси, док је средина табака остала светле боје итд. Ове појаве нису запажене раније тј. код марака без претиска, услед чега би могли закључити, да код појединих вреднота нису стајале на расположењу довољне количине за прештампавање, па се морало приступити накнадном штампању основних марака, а који се посао вероватно извршио у релативно кратком времену, тако да се није могло обратити довољно пажње на то, да се боје у свему слажу са бојом ранијих штампања,,те је због тога