Филателиста

Ezilometara daleko. od Pariza, posle iednog sata putovania. Ovai dogadai vidi se na marci Letonije.

Ali prvi čovek, koji se popeo u vazduh ma balonu, nije bio ni Montgolfier ni prol. <harles. Jednaka čast, na čudnovat način, pripala je dvojici ljudi, koji su se popeli

zajedno u Parizu 21. novembra, 1785. god.;

jiedan od njih bio je markiz d'Artendes, koji ie zbog plašljivosti bio osuđen, za угете “francuske revolucije, da leti na balonu, a drugi, njegov drugar, bio је neustrašivi PiJatre de Rosier. — Nekoliko meseci posle

koji su iako pomogli nauci avijacije. Ne-

"таска је izdala marku sa slikom Otta Lilhen-

ihala. .

Neki Oktav Chanute u SAD за velikim interesom ije pratio Lilienthalove opite i IZvršio je oko 1000 letova sa »gliderom« bezmotornim avionom; starao Se da svaki svoj let dovede do cilja. Niegovi letovi dali su za nauku veoma bogate i skupocene Tezultate. Uspeh ovih letova na »glideru« izazyao ie veliki interes i veliki entuzijazam ро сеloi Evropi i Americi.* Е

19 oktobar 1898. uvek će biti naročito zapisan u analima vazdušne navigacije. Otkriće braće Montgolfier da vazdušni balon može biti uzdignut pomoću vrućeg vazduha, izazvalo je mladog bogatog MBrazilijanca Santos-Dumont-a da se oda proučavaniu letenia kroz vazduh i on ie izumeo naročiti balon. sa kojim je izvršio let oko Ajfelove kule u Parizu i vratio se na mesto polaska za 30 minuta, prevalivši vazdušni put više od 13 kilometara. Sliku ovog poznatog aviiatičara vidimo na markama Brazilije i Špa-

це.

Oko 1900. godine graf Zeppelin izumeo ie glomazan oblik vazdušnog зида — dirižabla, koji je stekao veliku slavu letovima

ovop slučaja, de Rosler је izgubio Život pri pokušaju da preleti preko kanala u Englesku. Francuska ie izdala interesantnu marku sa slikom Pilatre de Козјег-а i sa njegovim balonom.

Počev od ovog vremena izvršeno le mnogo letova na balonima, vršeni su ори 1 ро'bolišanja i postignuto ie mnogo velikih uspeha u nauci. Medu čuvenijim licima, koia su vršila opite za aeronautiku, bili su Blanсћага, Непзоп, Cayley i Ader. Francuska ie izdala marku sa slikom Cl. Adera i sa njepoBim avionom, koji se razbio 1897. g.

U ovo vreme stigle su čudne novosti iZ Nemačke. Otto Lilienthal vršio ie letove sa prirodnih brežuliaka i sa veštačkih kula aparatom čudnovatog oblika-slepoga miša, sa bezmotornim avionom (nazvanim »plider«). Lilienthal ie slučaino poginuo, kad _ је leteo na svom novom izumu, ali do toga «vremena on je izvršio više od 2000 letova,

preko okeana u Severnu i Južnu Ameriku. Slika Zeppelina nalazi se na markama dva izdania Nemačke. Osim Nemačke i neke druge države izdale su specijalne marke sa slikom cepelina. SAD izdale su seriju maraka sa Zeppelinom 19. aprila 1950., kad ie graf Zeppelin došao u Lakenhurst na зуот putu u Južnu Ameriku. u maju 19530. goidne. Mnogo je različitih pokušaja u avijaciji bilo izvedeno u 1900. godini, koji su bez sumnje imali veliki uticaj na braću Wright, kad su gradili »glidere« (bezmotorne aVioOne) za spori, te su jednog dana i OVa дуо“ iica uzletela sa punim uspehom u snažno, mašini težoj od vazduha, — 17. decembra 1905. Njihov prvi pokušaji bili su izvršemi u ono doba, kad su oni upravljali radionicom za popravku bicikla u Daytonu — Ohio. Na svome poslu za popravku bicikla oni su stekli praktična znanja, od velikog značaja za njih, te su uskoro mogli izraditi dva nova