Филателиста

_ __ФИЛ

Страна 188

пада 1 Letoniia. Ova istorija može bili i baika, ali stara istorija tvrdi da ije ovaj čuveni atenjanin bio izumiteli jedra, pa ie i mogućno: da ie niegovo begsivo iz ropstva Rkralia Minosa. na Kritu bilo propraćeno oštroumnim primenjivanjem osobitog izgleda iedra — krila. Dalie, mi smatramo da st prvi pokušaji letenia po vazduhu bili po liniii Dedalovog Кктајог begstva. »Ptice lete, — zašto ne i mi? — govorili su stari Grci.

Neke priče iz klasičnog ı srednjevekovnog doba o ranijim rekordima a leteniu iz raznih delova zemljine kugle do nas su dostigle sa velikom dozom dodatka. ali mi sada znamo da su oni imali malo uspeha. U srednjevekovno doba živeo je u Engleskoj učeni kaluder Oliver WMalmesbury, koji ie učinio nesrećan pokušaj u letenju i Dripiзао svoju nesreću svoioi Zaboravnosti da namesti na sebi široki rep od peria. Al, drugi nesrećnici nisu ni preživliavali svoje nesrećn= pokušaje. Pojavio se posle u Škotskoj jedan letač, koji ie želeo da se takmiči sa pticama; or je bio poreklom Italiian ı trudio se da pokaže kraliu Džemsu VI. i niegovom dvoru da ie letenje obična stvar za sposobnog čoveka. Opremlien sa parom velikih Krila, snabdevenih sa užetima, ovai avanturista skočio ie sa zida »Sterling Castle« nadajući se da će lako stići na zemlju; ali se nesrećno srušio, ali ostavši зрак у, on je takom ishodu pripisivao upotrebu za izadu krila ne orlovih pera, već pera гагnih drugih ptica.

Mnogo su tačniji bili crteži letećih mašina Leonarda Da Vinci. koje ie on izradio u XV. stoleću. Ovai čuveni inženjer i umetnik naslikan ie ma markama Italije ı Letonije. Iz Da Vincijevih crteža vidi se da se

konstruisanja vezanih

idejom krila, i da bi krila radila pomoću užeta i blokova, a pokretna snaga bila bi — ruke i noge čoveka. Rod Leonarda Da Vinciia bilo ie mnopo ozbilinih namera za letenje i On ie izvršio mnogo opita u svom dugom ŽIVO~

on z“nimao

tu, ali se odrekao namere letenja sreistvom krila koia su stavliana u pokret mišićnom snagom, usled toga, što ie snaga mišića čak ! пајјасег čoveka bila neznatna u sravnemju sa mišićima plica. — U Vašingtonu nalazi se jedan Leonardov crtež leteće mašin=, koji ie bio pronađen posle niegove smrti.

Posle toga dolaze na red junaštva učenog ВгамНјапса Bartolomea de Gusmao. Njegovu sliku možemo videti na markama Brazilije i Španije. Iz raznih saopštenia vidi se da ie Gusmao bio даце одтакао и пароrima letenia u 1709 godini, ali ie bio od strane inkvizicije osuđen i umro na lomači kao čarobniak. »The Evening Posi« od 22 decembra, 1709 g. sadržava opis ove preuraniene leteće mašine Bartolomea de Gusmao.

U Rusiji 1796. godine, u prisustvu cara Petra I. Velikog, jedan trgovac, prezimenom Veštčinkin izvršio je let pomoću krila, ali su njegovi napori bili završeni nesrećno i on ie umro od ozleda.

Svi pokušaji letova bili su ispunjeni leрат želiama, ali su rezultati bili vrlo žalosni, sve dok prvo dizanie čoveka u nebo nije postignuto u Francuskoi 1782 godine, kad su braća Montgolfier pronašli da zagreiani vazduh može uzdizati balon u nebo. Braća Joseph i Etienne \Monigolfier bih su u to doba direktori fabrike papira u Francuskoj. Etisnne ie prvi demonstrirao ostvarenie teorije. koia ie bila postavliena od strane dvojice naučnika — Cavalla ı Dr. Blacka, da čvrsta tela mogu biti uzdignuta u atmosferu, ako su učvršćena za sud. napunjen gasom lakšim od vazduha. 1783. godine Etienne jie uspeo. posle mnogih nesreća, da se popne na visinu od 430 metara u velikom balonu od plaina i papira. Po obliku ovaj je balon bio izrađen kao i kod mnogih ranijih. Gas is bio proizveden palieniem vlažne slame, vune i krpa, koje su bile metnute na gvozdeni mangal pod rupom velike balonske vreće. Ovo ie bio u istini prvi balon, koji is poleteo u nebo.

Ovaj pronalazak izazvao ie veliko uzbuđenie u Francuskoj. Paris ie odmah počeo skupliati novac za izgradniu velikog vatrenop balona ili »montgolfičre«-a, kako su bili nazvati u to doba.

Ipak, čudnovata ie stvar. da Енеппе пце imao dovolino hrabrosti da poleti u vazduh balonom. koji ie om izumeo. Prva živa bića za prvo putovaije balonom bile su OVca, plica i patka, koje su bile u kavezu privezanom za balon pušten u lei, u Versaliu 1783. godine, pred kraliem i dvorom.

Mesec dana ranije profesor u Parizu A. Charles prošao je znatno lepše nego WMontgolfier i otposlao u nebo na Champ de Mars fini balon napunien hidrogenom. Balon prof. Charles=a pao je u Ganesse, 25