Филателиста

· а очекивало се да их кроз који дан добије п тузлански поштански центар. Следећег јутра, 6 јула, Казимир По лић затекне тадашњег директора пошта сарајевске дирекције, Гламочанина у по= шти Тузла. где је свргтио на повратку из Београда за Сарајево. Том приликом OH му је показао, као новост, коју је дан пре донео из Сарајева, — марке сарајевског издања. Истог часа директор је тражио телефонску везу са Сарајевом п наредио да се повуче. та емисија са сарајевских пошта; и то је учињено још истог преподнева (6 јула), а следствено томе, задржане су и припремљене пошиљке тих марака за унутурашњост Босне.

Страна 193

Писма послата из Сарајева 4 и 5 У а један известан број и 6 УШ била су франкирана маркама сарајевског издања. Видео сам таква писма са жиговима пе шта Сарајево ! и Сарајево 4.

"Моја је жеља да у овим редовима извесем оно што може ићи у прилог сторије наше филателије, без упуштања У нека друга питања. Било би интересантно да који од наших филателиста из Сарајева, коме је то познато, напише о начину како се дошло до прештампавања ових марака. где су те марке прештампане и како су биле пуштене у течаџ.

Ја сам дао финале; Остаје да чујемо увертиру!

Б. Ђ.

Поводом једне педесетогодишњице

Када је, године 1900, република Никарагуа, већ по десети пут, издала нову емисију својих маргка, каје је издавала сваке године, незадовољство филателиста било је у целом свету на врхунцу. Ради изравнања свог државног буџета, ова је држава, дакле. сваке године ударала порез на њих. Многе су 10] увреде ради тога биле упућене отворено, а ко зна и каква проклетства потајно.

И није се чекало дуго, па да Никарагуа изкуси заслужену казну.

Почетком јуна 1902 г. у Сједињеним Државама проводило се крају питање 0 изградњи једног међуокеанског канала кроз Средњу Америку, који би имао да скоро удвостручи поморску снагу Сједињених Држава. М оне су се подуже двоумиле, да ли да откупе концесију и доврше радове француског друштва за Павамски канал, који је, после хигијенских и финачсијских Ратастрофа, одржавало радове тек да му не пропадне концесија, —- или да граде нов канал кроз Никарагуу. Ово последње решење већ је било потпуно преовладало. Оно је већ било прошло кроз американску скупштину, а и У сенату имало је већ обезбеђену већину. Али се тада појави у Њујорку предузимљива директор француског друштва, Бино-Варила. Кад је видео кегко безнадежно стоји ствар по његово предузеће, пала му је на памет једна идеја, коју је одмах привео у дело. Накуповао је известан броџ марака републике Накаратуе, серију из 1900 године, на којима је Оло претстављен један величанствен вулкан

са великим облаком паре и дима изнад. вулкана. Те је марке Бино-Варила бржебоље послао препоручено у Вашингтон сваком американском (сенатору, уз једно писамце, које је, ваљда, овако гласило: „Ево кроз какве вулканске пределе хоћете да изградите свој канал. М нећете моћи порицети да и влада Никарагуе није пропустила прилику да вам предо“ чи, пред лицем целог света, са овим маркама, шта намеравате да радите.“

Ефекат 'ове интервенције био је тако силан, какав се никад није влдео. После неколико дана, мала мањина у сенату, која је била за Панамски канал, претворила“ се у велику већину, па је одбацила предлог о каналу кроз Никарагуу и усвојила откуп француског канала кроз Панаму. После тога, питање је поново дошло пред америчку скупштину, која је одмах одустала од авоје раније одлуке, те и она усвојила изградњу канала кроз Панаму и откуп француске концесије. Француско друштво успело је да спасе на тај начин бар својим кредиторима и последњим Улагачима 200.000.000 зл. франака; ранији акционарски улози били су пропали.

Тако се амишнаст, да стиче паре помо ћу марака, у 1900 години, осветила републици Никарагуа на тај начин, што је због њих изгубила међуокеански канал y 1902 години.

Сада пак Америка опет ради на томе да изгради један нов канал ш кроз Никарагуу, без обзира на вулкане, пошто је, с обзиром на атомску бомбу, добро имати два међуокеанска канала.