Филателиста

L До = | S Пн

Страва 225

у“ циљу оцене утиска. који ће цртеж одавати, У циљу испитивања материјала који ће се употребшти за израду марака (папира, боје, лепка), или ради избора, начина растављања, или и ради спречавања фалсификовања. као и утврђивања најбољег начина поништавања, да би се спречзила могућност поновне употребе маргка. |

Пробни отисци у циљу оцене утиска цртежа морају се радити. јер има цртежа, који у већој размери дају добар, док у смањеној дају рђав утисак, па се често утврди да дотични цртеж не може ни да се употреби за малу марку. Кад се и на овај начин изврши избор цртежа, приступа се проучавању материјала, од кога ће се марке израђивати. Врше се пробни Oтисци на. папиру, да би се видело слага-

ње боје марке са бојом папира (ако је

папир у боји), или слагање слике са распорелом водознака (ако је папир са појелиначним водознацима). Нарочито се врше многи отисци у разним бојама, да би се извршио избор боја, које ће се употребити за будуће марке. — Пробе са лепком врше се, ла би се утврдио утиц' лепка на папир или боју марке. — И про62 за избор начина растављања марака врши се ради утврђивања утиска, који би чинило н. пр. крупније или ситније зупчање или лруги који начин растављања на целокупан изглед марке. као и ради утврђивања могућности лакшег или тежег растављања марака, што зависи и од врсте и квалитета папира. — Пробе ради спречавања могућности филсификовоња врше се н. пр. ради онемогућавања замене вреднасних ознака, промене боје хемиским или другим путем, као и ради употребе средстава за лако распознавање фалсификата од орипинала. — Пробе рали употребе науспешнијег начина поншиштавања, да би се спречила могућност поновне употребе већ јелном употргбљене марке. врше се жиговима и бојом за жигове с обзиром на величину и облик жигова и на могућност острањивања удареног жига са марке.

После извршених проба, дефинитивног избора пртежа, утврђења облика [и величине марке, као и начина израде, пристута се, према изабраном начину израде, нађпре пробном, а затим дефинитивиом штампању марака.

У главном постоје три начина штам= пања;: књиготисак, дубокотисак по камено тисак (литографија).

Код књиготиска су она места печата, која стварају слику марке у боји, иступцена; само ти испупчени делови печата добивају боју и са њих се боја преноси на папир и то се тако јако утисне у њега. да се на полеђини марке јасно распознају контуре слике. Код књиготиска слике ма-

рака састоје се из линија и пуних површина: имају само обојена и необојена места без икаквих полутонова. Да би се код пуних обојених површина постигли јаснији тонови, оне се растављају у црте и тачке — У књиготиску су израђене н. пр. наше марке из „партизанске сери1675 Код једне подврсте књиготиска, КОЛ растерног књиготиска, званог гутотопије, слика је састављена само из финих тачака и величином тачака и са мање или више белог простора између њих постизавају се разни тонови. тако да се стварају и полутонови.

Кол дубокотиска употребљавају се скоро редовно бакарне плоче (бакротисак), ређе челичне (челикотисак, челикорез). Оба ова начина штампања скоро немогућно разликовати. Овде се цртеж уре- зује у плочу. За штампање се удубљена (урезана) места у печатима добро испуне бојом, а испупчена добро очисте од нахватане боје. Са овако спремљеном плочом изврши се тако јак притисак на лапир. да овај уђе у удубљења печата и боја из удубљења пренесе се на папир, и на њему остане испупчена (рељефна). По тој ис пупчености слика и распознају се марке израђене у дубокотиску. Папир при употреби мора да буде влажан. Од неједтлког квашења папира и услед различитог окупљања његовог при сушењу појављу|V се мале разлике у величини слика марака. Од не увек брижљивог отирања преостале боје на плочама папир добија често известан тон у боји марке.

Код дубокотиска састоји се цела олика из црта и тачака; велике површине морају бити раздељене у цртице. Дубље или плиће урезаним пртама постижу се на слици сенчења у боји.

Најобичнији начин да се утврди да ли 1е марка израђена у дубокотиску је помоћу штањола. Преко слике положене марке стави се лист штањола, па се превуче прстом преко њега, и, ако је слика израђена У дубокотиску, покаже се на штањолу негативан отисак од слике марке. У бакротиску су биле израђене јуУгОсловенске марке из 1921 године: прво опште и добротворно инвалидско издање,

И код лдубокотиска тостоји подврста растерни дубокотисак, код кога је, као и

код _"растерног књиготиска, цела слика марке састављена из финих. тачака, сл

којима се постижу и полутонови. Код растерног дубокотиска папир (се не влажи.

По своме извођењу и по постигнутом успеху на израђеним сликама растеру У пубокотиску веома је сличан начин рада у хелиогравури.

Код каменотиска или литографије цртеж марке се израђује на литографском