Филателиста

круне код фалсификата рђаво је нацртан и једва се примећује. Крст са оцилима У средишту грба, на штиту, приметно је дебљи, а његова усправна црта на крају je зашиљена, док је код оригинала, У главном, равна. i:

: Други фалсификат, непознатог страног порекла, још је неуспелији и још више се разликује од оригинала. М он је рађен у каменотиску. Речи „К. С. ПОШТА“ и „НАРА" и ознака вредности веће су него код оригинала, па и од Фурнијевог фалсификата, неједнаке су и рђаво стилизоване: слова су рогобатна и неправилна, па се одмах примећује да је за цртача ћи рилица била [егга шсогпта. Медаљон са грбом уоквирен је са спољне стране дебелом пртом, док је код оригинала та црта танка. Са унутрашње стране оквир је састављен од великих белих тачкица не правилног облика, којих има 71 уместо 77, моје су код оригинала округле и мање по величини. Сама круна је већа, несиметрична на врху јако раширена, и сасвим другог облика. Крст на круни је већи, на штиту нешто мањи по величини, али пунији и са мањим оцилима. Сам крст и оцила на штиту уоквирени су правоугаоним, белим цртама, слично ланчаној шари, разне величине, док је код оригинала оквир у виду венца од белих, често сливених тачака. Траке на плашту скоро су невидљиве, а |сам плашт несиметричнд, грубо и невешто израђен. Основа марке код овог фалсификата састоји се из симетричних водоравних цртица неједнаке величине.

Најраспрострањенији фалсификат од марака од 1 паре код нас појавио се први пут у Београду пре више година. Израдио их је неки литограф. Ови „домаћи“ фалсификати, често наивно продавани као имитације, слични су орипиналу, пошто су израђени фотолитографским путем. Али и овде је основна разлика у начину израде марака: каменотисак у место књиготиска; лоша, нејасна, замазана штампа. Боје и папири марака не одговарају оригиналу, бледе су и неизразите и ако су марке рађене у више нијанса. Употребљен папир је танак и прозшран. Постоје ни лаж= но жигосани примерци.

На крају о класификацији ових марака у неким европским каталовима! Најве-

ћу метаморфозу доживела је каталогизација у Михеловом каталогу. Раније, до рата, и за време рата, прве марке за новине биле су означене као обичне порте марке и носиле су бројеве 1 mw 2. Међутим, у његовом првом послератном каталогу, за 1949 годину, ове марке се налазе груписане под општим називом „мар—

ке за новине" и носе посебне каталошке бројеве 1 и 2. Као што је познато, Михелов каталог за 1949 годину изашао је негде у октобру прошле године. У његовом оовогодишњем каталогу, који је такође издат већ децембра прошле године, оне се налазе одмах после првих франкомарака са ликом кнеза Михаила, бечког и београдског штампања, и носе каталошке бројеве 7 и 8.

У Цумштајновом каталогу ове су марке класиране кзо „порто марке за новине> и носе бројеве 1 и 2.

Код Иверовог каталога марке немају, по обичају, никакво ближе обележје и сврстане су међу редовне франко марке и носе каталошке бројеве 1 и 2.

У најновијем каталогу „Јупофилателије" ове марке носе прве каталошке бројеве 1 и 2. Приказана у сва три издања, а марке од 2 паре штампане у боји марке од 1 паре, означена је, сасвим правилно, као грешка у боји.

Код наших сакупљача прве српске марке за новине врло су тражене, цењене и омиљене; за оне који специјализирају, оне пружају врло широко поље рада. На жалост, врло се често виђају оригинали и беспрекорно сачувани примерци. Мноштво фалсификата чини да сакупљачи, када су у питању ове марке, морају бити врло опрезни. Треба се чувати разних „имитација, које, на жалост, красе и многе чувене збирке.

Најзад морамо напоменути да, с обзиром на висину штампања, марке прве накладе спадају међу врло ретке и да је њихова каталошка вредност и код нас, и на страни, далеко испод њихове праве и несумњиве вредности.

(Крај)