Филателиста

| Званична издања марака могу бити редовна или ванредна. Редовна су изда-=

ња она, која служе за редовну употребу.

у поштанској «служби. — Ванредна издања могу бити пригодна, добротворна и провизорна. Прва се издају приликом неКе прославе неког знаменитог догађаја (јубиларне), за успомену на неку знамеБиту личност или догађај (спомен иадања) или позодом неке приредбе; друга се издају у корист добротворних или других друштава, и она су обично са доплатком. Провизорним издањима помаже се поштанска управа у случају недостатка редовних издања (у случају утрошка марака редовног издања, због промене тарифе или због краткоће времена за ново издање и др.); то су обично марке са претистима, али их има и са примитивнијом израдом. i

За редовна и ванредна издања, сем провигорних, каже се да су и дефинитивна, ако служе намењеној сврси дуже време, или 32 извесно одређено време, без икакве промене, односно ако се има на» мера да буду извесно у напред одређено време у употреби. — Привремена излања имају већином привремен карактер и у употреби су до пуштања у течај дефинитивног издања марака.

Једно шадање не штампа се увек беспрекидно у целој количини; то нарочито не бива код редовних издања, која се штампају у великим количинама, већ се то ради у више навргта — порупбина. Такав рад даје одраза на самим маркама; оне се у мањој или веђој мери разликују међу собом 'ло тону боје, дебљини папира, лепку, често и по зулчању, па и " по водознацима, а неки пут само по озпакама на рубовима табака. Оваке разлике нису знаци за раздвајање у посебна издања, али су ипак довољне — за специјалне скупљаче — да их међусобно разликују. То су различита штампања, марака, Дакле, једно издање неке марке може бити издато у више штампања. Битно је код штампања да се за марке употреби исти материјал, (исти штампарски клишеји и да се штампање изврши за време, док је дотична марка у течацу, дакле за редовну употребу У пошти.

Међутим, гко су -марке израђене са истим — оритиналним клишејима, али не у поштанске сврхе и не за време, док се штампају за поштанске потребе, — онда су то новотисци.

Између оригинала и новотиска често је разликовање врло тешко, јер су новотисци много пута израђивани и непосрецно после повлачења дотичних маргка из течаја н. пр. ради попуне (серија за продају на филателистичким шалтерима и ра-

Ђени са истим материјалом, ma им је разлика врло незнатна или никаква а тродавани измешани са горатиналнтим маркама, те је и због тога онемогућено њихово излвајање. ·

Ако се за штампање новотиска употребе само делимично оригинални кли-

"шеји. онда се добијају накнадна штамна-

ња или накнадни тисци. (Овај случај настаје. кад се на пример упстреби клише са истим цртежем, али од друге вредности; па се мора додатни нова вредносна ознака; или ако се марке израђују из два дела у два наврата, па се један део изради потпуно нов.

Ако се марке израђују без употребе срипиналних штампарских плоча, онда су та фалсификати. (0 њима ће бити говора у засебном чланку, пошто је веома важно упознати се детаљније са њчма и бранити се од тога највећег зла за филателисте, Новотисци треба да буду јевтинији од оригинала, али бива и обратно, а мешају се и намерно с оригиналима, кал CV O њих јевтинији. Код државних издања новотисака ставља се на њима нарочита о3нака, али ако се новотисци израђују код пришватних= ови се знаци већином не стављају, да би се новотисци птротурасти жао оригинали.

Тако се протурају и фалсификати, као новотисци или као оригинали.

Сем ових има још и друпих издања, која немају вредности за обичне скупљаче или за ове скупљаче у опште. Има издања која су званично поручена и пабављена, али нису пуштана у течај у стању, у коме су била поручена. Таква нздања нису имала никакву _ франковну вредност, а нису била спремна ни за оштећење филателиста, али су ипак разним путевима долазила у њихове руке. Такве матке, исто као и недовршене марке и пробни отисци, су од интереса само за специјалне скупљаче.

Сем тога има и разних швиндлерских продуката „који су израђивани само у циљу пљачкања филателиста. Те су назови-марке израђиване од несавесних љули и немају никакве везе с поштанским маркама. Издаване су обично у мутним впеменима државног живота и, искоришћујући све допуштене и недопуштена путеве, долазиле су на тржиште, где су их неупућени скупљачи, а често и искмеони филателисти куповали и страдали.

Од ових зала филателиста се може бранити само пратећи стручну литературу и листове уређиване од незаинтересованих лица (за трговину са маркама) или од филателистичких организација.