Филателиста
није. него још увек прави носиоци _фила-
теластичког колекционарства. У овој дво-
_ раши сваки се филателиста осећао као да се налази у старој, познатој и драпој срет-
JUM:HH. - Пажња више није морала бити нарочито напрегнута, јер смо се сретали у главном (са маркама. које су свима нама стави познаници. ИМ у овој се дворани могло Видети доста лепих извоља из те-
непалних збирки, али у главном све но-_
вије ствари. Отуство класике је општа карактеристика деле изложбе, што довемле сставља утисак, ла бегтти и лаким ефектом.
У азој лворани нагпађенг лва изтттика трећом награтом: "стара. Аустрија и TZ република ћу:
рта ~
Ariraiižka изложба. у 3%rme6y. ie први гекушај колективнсг излагања, где појелинаш не полази ло изражаја, него цео колектив. (Овај покушај је показао. да 16 и филстелија спорт. коли се врло лако може ттилалолити новим схватањима и потребама новог лруштва и новог друштвеног поретка, који се формира код вас. Та изложба је успела не самр као покушај сопијализирањ“ фФилатетиле, него те обележила и посвац свих булућих излатање кол. наг.
је текоће примењен систем колективног. излагања и та дубрсзачка изложба је само још више подвукла оно. што је
загребачка изложба обележила. У том поглелу 'обе су изложбе постигле потпуно "сти успех.
Али, 324 оцену МИТЕ и друге, није до-
вољна констатација постипнутеог (ејцног астог успеха. Треба Ни и лаље. Треба упоређивати, јер је упоређивање база
такмичења, а такмичење повећава и "ољшеава делатност у сваком тогледју.
Ако би и даље повлашили паралелу им упоређивали једну изложбу оса другом, ланас би можда још тешко бипо коначао рећи, која је одњих била боља, лепша: и успелија. Свака је од њих имала извесне своје специјалности, али више [од тога сличности и додирних тачака. Загребачка изложба је свакако 'основни пример који је. искоришћен на дубровачкој изложби који ће бити коришћен и при следећим излагањима, али новије изложбе треба ла усаврше и нвадмаше почетни пример и покушај, што лубррвачка изложба није можда учинила, Додуше, у Загребу је из-
Ло-
_ само“ дубровачка друштва...
се тежило 34.
На изложби у Дубровнику.
лагао читав један савез, а у Дубровнику
Велики је усљех већ у томе, што се може упоређивати изложба подружнице са изложбом Савезг. Стога дубровачка друштва са сво-_ HM успехом могу бити не само задовољна него се "могу са њим и поносити. У: истарији тих друштава изложба ће претстављати значајну станицу.“ На изложби је изложено свега 744 излошка у 93 витрине, од којих су биле две. витрине Министарства поште. У тим витринама су биле изложене фотографије наших нових авионских и франко марака. Од. 44 излошка неаграђено је 15 ивложака, док су сви остали добили похвал-
_Бице. Од 16 награђених ивложака · један је добио прву награлу. два су лобила:
_ другу, а дванаест трећу награду.
За време изложбе у изложбеним про= сторијама (била је инсталирана експовитура поште, као и продавница државног трговачког (предузећа „Југофилателија"'
- дуги редјсви пред шалтерима и лоште и
„„Југофилателије“. јасно су говорили о интередовању публике за изложбу, нове марке, пригодне. жигове и филателију
уопште. Прилив нових чланова из редова нефилателиста, који су посетили изложбу, говориће о пропагандном успеху изложбе.
Претседник _ Филателистичког _ клуба, друг Ервин Цвергер, поздравивши све присутне саопштио је; да Филателистички клуб у Дубровнику бира за своје почасне чланове другове Радослава Хорвата, Драгана Новака м инж. Владимира Флека, ради њиховог плодног и корисног филателистичког рада Претседник Филателистичког савеза Хрватске, друг Радослав Хорват, предао је сребрну медаљу са дипломом у знак одликовања приређивачких друштава, као ји комплетна издања својих елипија на дар клупској библиотеци. Савез фФфилстелиста Србије: такође це даррвао библиотекама дубровачких друштава ове до сада издане бројеве свог часописа „Фтилателиста". Претседник филателистичког друштва из Загреба, друг Звонимир Крелиус, У свом поздравном говору саопштио, је, ла то друштво бира. за свог почасног члана друга Ервина Двергора, претседника _ Филателистичког друштва у Дубровнику.
Филателистичка изложба у Дубровнику дуго ће остати у пријатном сећању по» сетиријима ји гостима који су је напустили са пејлелшим утисцима,