Филателиста

ФИЛА

Страна 308

Спољна чоквирна линија на левој страни прекинута је у средини спољном оквирном линијом савијене траке са натписом »К. СРБСКА ПОШТА" и, најзад, у медаљону на левој страни, налази се бела црта према кнежевом челу. Постоје примерци, код којих се виде, на истој страни, неколико косих белих црта, верјоватно огреботина плоче. :

Де Смет у поменутој студији наводи, у главном, исте недостатке и особено“ сти; само додаје да је код извесних примерака од 2 паре основа медаљона са кнежевим ликом (без хморизонатних белих линија. (Ово се објашњава тиме, што су клишеји били излизани и што је слој боје био и сувише дебо или водњикав, те је покрио и испунио хоризонатне линије медаљоча, тако да су оне постале невлдљиве. :

У опште узев вредност под 2 паре, што се тиче боја врло је неуједначено израђена, тако да постоје примерци који су изразито светли, и обратно, сасвим тамно и нејасно обојени, готово замазани 6ојом. Све оно што смо рекли о поништавању марака за новине првог, вреди и за марке овог другог издања. Као и марке са грбом кнежевине Србије, и оне ду се лепиле на новине и часописе, који су долазили из иностранства претплатницима из унутрашњости Србије. Лепили су их поштански службеници у пограничним поштама, и то обично делом на омоту са адресом, а делом на новинама, тако да су се у већини случајева, марке приликом скидања омота са адресом цепале. Врло ретко марке су жипасане поштанским жиговима, по 'негда, пограничне, а никад H долазне поште. До сада је утврђено, да је највише познатих жипосаних примерака поништено, што је сасвим и разумљиво, жипом београдске поште.

Као и за марке првог издањи за новине са грбом кнежевине Србије, н за ове марке је у филателистичкој литера= тури писано и расправљино, нарочито о њихејзој класификацији и начину поништавања. Мишљења о њиховој врсти била су дупо времена подељена, али је најзад, преовладало гледиште да су н ово праве поштанске марке, једна врста порто марака за новине.

ТЕЛИСТ

Што се тиче њиховог начина жигосања, извесни писци мисле да је њихово поништавање било с забрањено (Шенек), док други држе да је оно, с обзиром на начин лепљења, било апсолутно непотребно (Де Смет). Чињеница је да постоје, и SKO се врло ретко виђају, аутентично и на пошти употребљени примерци ових марака. Тскав један примерак од 2 паре постоји у Београду у збирци пуковника Јеремије Станојевића, поништен (округлим жигом београдске поште, Међутим, „не треба сметнути с ума да има и услужно, накнадно поништених комада са оригиналним жиговима из тога доба који су

на недозвољен начин извршили неки лоштански службеници. Махом то су примерши без јомота, опрани, и зато без очигледне доказне вредности, пошто се зне може са сигурношћу тврдити да су заиста прошли кроз пошту и тамо жигосани.

Светски каталози различито класифи-= цирају све марке. Поред каталога „Југофилателије" од страних једино их „Михел" од прошле и ове године сврстава на право место и у опису даје објашњење о њиховој намени и начину употребе.

Док смо за марке за новине са грбом кнежевине Србије знали висину накладе за прва два штампања, за ово друго издање нема о томе никаквих званичних података, што не значи да их није било и да се неће још пронаћи. Али, с обзиром на чињеницу, да страни листови и часописи нису долазили у великом броју у Србију, што значи да се марке нису много употребљавале на поштама, те није ни била потреба за неким већим количинама, и да су седамдесетих година прошлога века продате преостале мале количине ових марака, висина њихове нокладе није могла бити велика.

Марке овог издања биле су у употреби од 11 11. 1867. па до утрошка, односно 30. У 1869. године.

Novac na ime nretplate za časonis ili neka тида Чидоуапја U Vezi sa časopisom freha uvek slati samo na naš ček. rač. 104-903.317