Филателиста

ww

марака од ! и 2 паре, служио је, на жалост, оштећен, али аутентичан примерак из Дерокове збирке од 2 паре, поништен 1869 године жигом београдске поште који је носио датум 13 фебруар.

На овај начин и са овим доказима, већина и наших и страних писаца, који су проучавали старе српске марке, прихва-

тили су мишљење да су незупчане марке “

од 1 и 2 паре првог штампења пуштене у употребу у току јула 1868 године, а другог штампања у току фебруара 1869 године. Једино је Х. Р. Олдфилд остао ври тврђењу, не знамо на основу којих доказа, да је друго штампсње пуштено у течај тек августа 1869 г.

ЛИСТА

Strana 343

Дерокова марка од 2 паре жигосана Id.

TI 1869, до сада најранији познат примерак.“ таму

Као и раније, штампање незупчаних марака и прве и друге накладе обављено је у Београду, у књажевској књигопе-

чатњи, у књиготиску, са истим клише= ·

јима, на којима су штампане зупчане марке за новине претходног издања,“

Већ је поменуто да марке нису зупчане, а њихово одстојање исто је као и код раније штампаних зупчаних марака за новине од 1 и 2 паре.

Да су за ово издање, које није озваничено, што је морало да буде учињено, јер је намерно, и са званичне стране, учиње-

Међутим, доносимо слику, до душе Oштећену, али од аутентичног примерка, незупчане марке од 2 паре првог штампања, који је био налепљен на исечку новосадског листа „Данице“ од 11 јуна 1868 г, поништеног долазним округлим жигом београдске поште.

Овај примерак доказује да су досадашња тарђења о пуштању незупчаних марака првог штампања била произвољна. јер нису била документована односним жигосаним примерцима.

С друге стране, остало је још увек непознато какво било службено саопштење о њиховом пуштању у употребу. Најзад, овај примерак доказује да су незупчане марке штампане прве половине 1868 године и пуштене у промет у току јуна, а можда, и раније, а свакако не јула као што се до сада мислило. Овај примерак служи за најбољу илустрацију како су се ове марке употребљавале и лепиле, делом на омоту, на коме је била адреса, делом на самом листу, тако да се код његовог отварања, врло често, и марка морала поцепати, што је, вероватно, и навело Шенка 'на тврђење да је поништавање марака поштанским жиговима било забрањено, а Де Смета да је оно, због начина лепљења, било сасвим непотребно. Што се тиче другог штампања незулчаних марака, вероватан далум њиховог изласка остаје фебруар 1869 г. пошто је

на промена у облику марака: издате су незупчане у место зупчаних марака, употребљени исти клишеји, као и код претходног издања од 1867 године, говоре више чињеница. Најлакше се ово може у“ тврдити истоветним појединостима у цртежу и примерцима међу којима се могу наћи исте особености и недостаци, као и код зупчаних марака; најзад, постоји истоветно растојање између појединих примерака.

Де Смет сматра да су само у почетку употребљавани клишеи претходног издања, што значи да су касније рађени нови. Није нам познато на основу којих доказа је Де Смет дошао до оваквог закључка, јер га у својој поменутој студији ничим не документује и поткрепљује. Међутим, и незупчани примерци марака, друге накладе имају исте особине као и они прве накладе, што доводи до закључка да су за штампање и прве и друге накладе употребљени једни исти клишеји. (ово нарочито чини врло вероватним чињеница да су марке друге накладе, Услед дотрајалости клишеја врло рђаво израђене, пошто је код истих штампа нејасна, а многи примерци јако замазани и, због тога, врло лоше изгледају, Раде свега овога појавила се сумња: не ради ли се овде, можда, о недовршеним, незупчаним маркама издања од 1867 године, који су само накнадно гумираниг Ме-