Филателиста
Инж. Р. ПЕТРОВИЋ
Сузбијање шпекулације у филателији.
Суштина шпекулеције (na M са поштанским мархама) састоји се у несраз“ мери између понуде и потражње олређене врсте робе. У овом случају за шпекуланте постоји поред могућности лаке зараде и доста привлачности, поготово ако за појединца, коси се бави шпекулацијом, постоји и могућност повољног снабдевања. |
Већ и сама појава шпекулегције штетно делује на сваки здрав посао. Шпекулација садржи у себи много пегативних особина, које поред набијања цена и Oграничења могућности повољног снабдевања свих интересаната, тј потрошача, истовремено и одбијају од себе велики круг евентуалних и могућих шнтересената. у
Која су средства и начини борбе противу шпекулсције» Постоје два основна начела сузбијања шпекулације, а то су: а) позећање производње све до задовољења потреба и последњег потрошача MH 6) ограничења (рапионисање) производ ње и потражње. Оба начина имају и предности и недостатака.
Сматрам да је пре излагања начина борбе противу шпекулације потребно у“ казати на узроке и штетне последице У филателији.
Поштанска марка има функцију да поред потврде о плаћеној поштарини прикаже У слици и евентуалном пригодном тексту неки важан догађај. Широм целог света разасути су сакупљачи марака филателисти, који заменом маргка своје земље долазе до марака других земаља, те се на тај начин упознају са многим моментима привреде, историје, науке, судтуре и сл, што им дневна штампа и књиге у много случајева не могу пружити. Да би филателиста постигао тај циљ, да преко марака упознаје друге земље, треба да располаже, поред марака за своју збирку, и довољном залихом за размену са својим партнерима у тим земљама, Уобичајило се од стране поштанских управа (односно органа који издају штампају поштанске марке) да се штампају ограничене накладе, а много пута са високом номиналном вредношћу. У овој чињеници лежи први зачетак штпеку“ лације. Већ учење старе — класичне економије упућује да повећање производње и задовољење свих потреба елиминише шпекулацију. На жалост, иде се
другим путем: На место наклада које би заловољиле укупне потребе уз приступачну номиналу, бира се други, погрешан пут и начин.
Продајна цена робе у слободном промету формира се односом понуде и потражње. У случају малих наклада уз ве“ лику потражњу, даје се шпекулантима само још више маха. Исправнији и много кориснији био би други пут, великих на-
"клада уз одговарајућу потражњу, тј. на“ _ кладе у висини ствогрних потреба и ниске
номинале.
Шпекулација је одлика капиталистичке трговине, где се поставља као главно гитање зграде и профита, на штету потрешача. У социјализму и трговина служи интересима потрошача, те се не јавља, као у капителизму, са главним циљем 34радом, већ задовољењем потреба. Права филателија не сме имати ничега заједничког са одликама капиталистичке трговине, те се мора од ове јасно и разликовати — као пве супротности.
Друли начин сузбијања шпекулације, увођењем ограничења, показује се само у почетку као делимично повољан. Орглнизованим _ Филателистима обезбеђује се извесна количина серија сваке емисије, а филателиста је сигуран да ће без икаквог залагања и муке доћи до гарантованих количина емисије. Овај. начин пружа истовремено могућност да филателисти, који немају интереса за поједине емисије, користећи повољну ситуацију, У којој су се, без свога нарочитог зала гања, нашли, под разним видовима шпекулишу са примљеним емисијама.
Поред тога овај начин није ни чисто филателистички. Филателија тражи, а то је истовремено и сврха и главно обележје марке да се поштанске марке продају на пошти, јер се скупљају поштанска издања, која. имају своју функцију, да служе за франкирање, а не сличице које ову функцију нису вршиле.
Приговара се и указује на штетност шпекулације, Штетне последице су, на жалост, биле и пре добро познате правим филателистима. Питање је да ли су само сви приговори, који се чине филателистима, који се окривљују као шпекуланти, оправдани и на месту.
Велики број правих филателиста 0правдано и исправно указује на чињеницу да ће шпекулација у филателији нестати, када се од поштанске марке опет