Филателиста

сређивао. Спукљањем марака почињу људи да се баве још у младим данима, као деца и ђаци. Почев са скидањем марака са писама и стављањем у неку ку-

тију; па преко првог албума до оређене

збирке, од почетника постаје озбиљан филателиста. Марка у рукама једног O” млединца заинтвресоваће га за мтчоге ствари, Објешњавање догађаја, лица и ствари приказаних на маркама у многоме ће му помоћи у савлађивању основних знања из науке и културе. Збирка марака претставља неку врсту уџбеника из маогих његових предмета. |ематске зоирке које обрађују поједине мотиве наборојмо само најчешће: историју, тех= нику, географију, спорт, саобраћај, цвеће — претстављају веп помоћне уџбенике за поједине предмете. није ни најмање чудно стога, што ву многе земље, схватацући утицај филстелије на ооразовање 'амладине зазеле филателију и као предмет у школама. МИ од омладинца, који је почео да скупља те шарене хартицице, схватајући тек доцније њихову улогу, постаће временом човек, део опште заједнице, а упоредо са његовим развојем марке ће на један приступачан и лак начин употпуњавати његова знења и развијати смисао за лепо, уредност и стрпљивост у раду, доказујући тиме (своју васпитну и културну улогу кроз цео живот човека.

Сваки човек данас зна да ће му писмо, које шаље, стићи до онога, коме је намењено — и у најудаљенији крај света, захваљујући једном сложном организму, названом пошта. Прво што на пичовеку пада у очи, то је оно шарено парче хартије — марка. Замислимо сада кроз колико руку прође наше писмо на свом дугачком путу; колико се погледа заустави на њему и колико се људи замисли прочитавши натписе Ha маркама, било да су филателисти или не, А писма свекодневно лутују разносећи у све крајеве света хиљаде и хиљаде марака са именом наше земље, које говоре својим садржајем о борби наших народа И о њиховим успесима у изградњи слободне домовине, А о овоме није никада доста говорити. МИ писма стижу тако И до страних филателиста, који, можда, и не скупљају марке наше земље. Лепа ообрада и занимљив садржај привући he његову пажњу, заинтересоваће га да скупља марке наше земље џ да у њој тражи некога с ким би се дописивао. Неко је једном лепо рекао да су марке ви-

зиткарте једне земље. У колико је та визиткарта лепша и интересантнија, У толико је привлачнија и изазива веће ивтересовање. МИ тако, неосетно, свака наша марка, послана у неки крај света, говориће речито о нашој земљи, њеном напретку и стварности, природним лепог тама и култури; заинтересоваће постепено страног филателисту за нашу земљу, њену историју и догађаје у њој, навешће га да прати у штампи вести из наше 36мље, да осрати пажњу на неку књигу или културну манифестацију о њој, једном речју, да стекне симпатије према наме. штостепено се развија пријатељство, међу дописничарима; золижавацу се људи из разних крајева света. различитих занимања и порекла, људи који се само са фотографија знају; а те везе, ако се погледа мало даље, значе много; увек су користиле оољем разумевању међу људима и оиле једна од препрека покушајима да ce народи раздвоје. Могло ОМ нам се овде рећи да је довољно омогупити страним филагелистима да у с80јој земљи купе наше марке и да је тиме задатак марке испуњен. Деценијама људи вел скупљају марке, годинама већ постоје радње за трговину маркама, па ипак стално ничу клуоови за размену и на хиљаде филгтелиста врши размену са иностранством. И зашто све тог Јбуди воле да се дописију, да кроз писма мењају марке, а са маркама и мисли; желе лични контакт; радују се што ће свог дописника тамо далеко обрадовати неком лепом «серијом и жељно очекују писма. Реклама трговца о малом тиражу и добра цена, коју је истакао, привући ће најчешће онога, који очекује да те марке опет по скупље паре прода. Дуж те марке, идеја коју она претставља и земља из које долази од малог су значаја и за једног и за другог. Данас, када Је више него икада потребно говорити о 0номе, што се за последњих десет година у овој земљи десило, о ономе што се свакодневно дешава, као и о ономе што ће се сутра десити, данас када је потребно стварати пријатеље овој земљи широм света, пропагандни карактер филателије, а поготову размене са иностранством истиче се више него икада. Изградњом нових друштвених облика у нашој земљи прешла је сва трговина, из приватних у државне руке, па према томе и трговина маркама. У доба када се води не мало значајна борба за изградњу наше земље, када су стране де“