Филателиста

ИЕ

Жорж МАЈЕ Пени Жил Гијнемер, | рођен је у Паризу, уочи Божића, 24 децембра 1894 године, Две старије сестре и мајка, јако су пазиле на њега, јер је био слабог здравља. Лепо је васпитан, као. син имућних родитеља. У школи се нарочито не истиче У вишим разредима показује "наклоност за физику, те се спрема да иде на Политехничку шкоџу: Јако 'се интересује за авијацију. Болест га спречсва да студира Политехнику, Неко време путује ради опоравка, те води угодан живот богатог младића. На питања родитеља какву је каријеру изабрго, изражава жељу да буде авијатичар, што они сматрају за крајње неозбиљно. Али Гијнемер остаје упорно при томе. Ускоро му се пружа прилика да постане авијатичер: избија 1 светски рат. Из Биарица. Гинемер путује у Ба-

јону, да се јави у добровољце, али овде га очекује тешко разочарење: одбијају га као привремено. неспособног. Гијне-

мер је постиђен, али не одбацује своју намеру. После извесног времена успева да га приме по очевој препаруди, у пилотску школу у Поу, одакле излази са дипломом војног пилоте после обуке од пет месеци. 8 јуна 1915 каплар Жорж Гијнемер упућен је у трећу ескадрилу У Восијену. Ова ескадрила, доцније позната под именом „Бека адрила_ рода“, прославила се многобројним победама у ваздужу током целог рата. 13 јуна млади каплар прима ватрено крштење; од топовске паљбе, Читав месец протиче у летовима, под дејством непријатељске ар-

тиљерије, ради извиђања. Своју прву победу слави будући ас 19 јула. „..Немац бежи и спушта се ка Лаону... Пра-

тимо га џи чим је у нашим линијама, сјуримо се и постављамо се на педесет ме· испод њега, каргбином.. При по :ледњим метцима, пилот се стропоштава у седиште, осматрач диже руке и „Авизтик пада главачке, сав у пламену, међу наше ровове. „Старешине га по хваљују. Добива нов апарат, једносед, Извршава специјалне задатке, спуштања на окупирану територију. Шест месеци доцније — друга победа, коју Војна контрола не признаје. „Добро, добићете другог“ — каже Гијнемер, љут. Крајем 1915 и почетком 1916, води низ борби и постиже још неколико победа. Марта 1916 рањен је у вилицу, образ; очни копак је повређен, То се дешгва током битке за Верден, где је упућена и ескадрила „Рода". Крајем априла враћа се у јединицу

и постиже низ победа, док се одиграва битка на Соми. У фебругру 1917 „Роде“ су упућене у Лорену, где Гијнемер слави нове победе, а 25 маја постиже врхунац — обара четири авиона. Враћајући се у логор, он је прекидањем рада мотора у такту „Песме лампиона', давао друговима до знања да је постигао по= беду. Овог дана ово се поновило четири пута — значи четири победе, нешто нечувено за то време. Маса света долази да га поздрави. Постаје официр JJeгије части у двадесет другој години, са похвалом: „Елитни официр, пилот вичан борби, врло хргбар, учинио сјајне услу-

те отаџбини,.. Извршио 25 маја 1917 нај-

сјанији подвиг, оборивши у једном минуту два непријатеља, а, истог дана још двојицу“, 95 јула Гијнемер обара свој педесети авион. Одбија да се одмори, говорећи да нико "нема права да иде с фрон та, док траје рат. Последњи лет: 11 селтембар 1917. Гијнемер и један његов друг узлећу, сваки на свом апарату. Ускоро, наилази непријатељски двосед, Гијнемер се упушта у борбу с њим, а његов друг полази у сусрет ескадрили Немаца, која се појављује у даљини. Ескадрила је растурена, где је Пијнемерг Можда се вратиог Не! Вративши се, друг је сазнао да Гијнемера нема. Није никад нађен. Више пута је говорио: „Швабе ме неће добити живог". „Ишчезао у току борбе с непријатељем, изнад Пелкапеле у Белгији." Постигао је 54 победе.

ЈЊелово име уклесано је у Мрамору, У Пантеону, месту где су сахрањени најславнији Французи.

Пре десет година, 1940, поново у борби са Немцима, Француска 'је, издавши марку од 50 фр. са ликом Жоржа Гијнемера, поново одала признање своме великом сину.