Филателиста

liene iz delova oblika iJ, kod ovih karata sastavliene su iz Т delova. Како зроцпе linije okvira (ако 1 Штаје Зага iste su debliine: veličina okvira 1271/»/Yd1/» m. m.

Vrednosna oznaka i oshali tekst isti su kao kod prethodnog, sedmog 12дапја кагаta za unutrašnji saobraćaj, samo ie razmak između grba i vrednosne oznake mamji 241/»> m. m.

Ceo hekst sa okvirom jednovremeno це

ištampan u kmjigotisku. u smeđoj boji, na БЛАЦЕ crvenasto-žutom Kkartonu.

Kod ovih karzta postoje tri Пра:

Инж. Роман Петровић

ПИ. Маћрљ је ротегеп- па ФЧезпо; идацеп ie 2110/»> m. m. od leve strane okvira. Napo-

mena se završava tačkom,

IJ. Udalienjie natpisa od leve strane okvira, је Као Код tipa II Desna strana окуга је umelnuta izvrnuto, te šara počinie sa « = « mesto sa » = «

Sve karte ovih različitih izdanja iz 1881 do 1888 godine bile su u tečaju do 2./14. marta 1890 godine. Preostaci su prodati na javnoj licitaciji.

ЗАГРЕЊЂАЧТКИ САЈАМ

Загребачки сајам претставља смотру годишњих успеха и погтигнућа У свим грангма привреде. Пред очи посетилаца калажу се најбољи производи и посетиоци имагу прилике и могућности да чују и виде много корисних ствари, из разних грана наше делатности и да их пореде са стварима страних излагача.

Из године у годину загребачки сајам постиже све веће успехе. Повећава се број домаћих и страних излагача, како по брату фирми које излажу, тако ји по многобројности изложених артиксла.

Загребачки сајам познат је свакоме У нашој земљи; а свакоме, ко је посетио ма само једном, тај сајам, остаје у живом сећању шта је све видео. Своју популорност стекао је загребачки сајам и у MH|D-

стралетву. Најбољи доказ: је велико интеуесовање иногтрсних фирми и број посетилаца из ипегтранства.

За сфогодишњи заграоочки сајам издала је пригодна марка. Погрешно је евентуално схватање да ова марка служи као реклама загребачком сајму, Загребачким сајам је већ стека) свој углед и ке треба му рекламе. Стога морамо резликовлти прспаганду од реклама. Пропаганда има за циљ упознавање света са оним што се жели прих зати, Реклама служи више у трговачке сврхе, док пропаганда треба и мора приказати стварност.

Поштанска марка пружа најшире мо= гућности 'пропагатде. У својој функцији марк) долази до најулаљенијих и најсабачетијих крајева, долази до места и љу-