Филателиста

Тузла, 26 новембра 1950.

— (Одакле ти сада овдег — пита ме раљозкало један пријатељ. — На пропутовању за Сарајево, —- 0л-

говсрих му.

= Снгурно на вашу из jeno?

Мергм признати да ме је изненадио. јер ми је увек у- шали говорио да „мраи“ филатели:у. Зачуђел, га титах а:

— Одакле знаш,

— Шта питаш» Иди > „Bare“, — Kшће ти се.само! Одговори и оде даље.

И заиста, олмех ту уз продавницу сбуће (некадашњи „Бата“) у главвој улици стеги смањи дупан; на њему горе укусна ст.клена плоча са нетпизом: САВЕЗ ФИЛАТЕЛИСТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ — ПОДРУЖНИЦА ТУЗЛА. А излог» Баш у овој акцији уређив ња излога!... Укусно уређен, осветљен. У излогу се ВИДИ каша литература;-у средини наш ФИЛА_ ТЕЛИСТА: наше марке — нарсчито Изпања ФНРЈ, па старе... Улазим унутре, а пред излогом сстаје група родовналих "младића... :

А тузлапски филетелисти су се пебринули и га намешта скроман, сли довољан. Има ловољан Среј столица (колико треба за седнице подружнице).

= Чегтит ом! узвикујем и стежем руке присутним пријатељима.

— А, крлико се може; немамо миопо извора! — скромно и скоро стидљиво се слгевара,

И онда нагтаге разговор о животу ово га нашег филателистичког центра.

А ја се питам, може ли бити лепше пропаганде ту, У покр“шниг!

Нашим Тузланцима може се само честитати на лепом усшеху.

Сарајево, 26 новембра 1950

Међу овдошњим филателистима ужурблост. Сутра у вече отвара изложб“. Дексокше се скремна просторија, импровизирана у аули поште, једне од најлепших у лржави. Простор је, истина, скучен, али приређивачи су задовољни. Било је преко тридесет покушаја за просторије. И ксл чно, упорност је уродила плодом. Додуше. скромал плод; скроман, али добар 22 почетак. Јер, од како се људи [овде баве филателијом, — ово ће бити прва изложба.

У вече сам размишљао. Босна је имала

ложбу у Спра=

се Cc

-Трифука Грабежа, Мишка „Јовановића И

нехотице нам падају у очи надмени обра-

зи Фрање Јогифа и Фрање Фердинада, а нигде, на жалост, не видимо ликове револуционарне плегаде: Гаврила Принципа,

; = песетине и стотине револуциснсра и па- 5 триота „Младе Боске . Видимо на море ЈЕ |

кама лепе крајеве и знамените мостове са разних страна Босне. а тек сутра ће се“ појавити, на пригодном жигу, Миљацка са мостом, са крбе је 28 југа 1914 године одјекнуо пуцањ, сигнал ослободилачког рата или почетак последњег чина аустриске дргме на Балкану. Ето свековечења и тога историског места у: нашој филателији! Сарајево, 27 новемора.

У завршним спремањима засметао је један малишен.

— Шта ти радиш јсвдег — запитао га је један од организатора изложбе,

Мелишан га је само погледао: ћутао Је. Био је то наекмл би излагач; дванајестоголишњек. али ипак излагач. (Он се виђао и и идућег дала између посетилаца, ма да је његова главица једва тек прелазила доњи сбруб витрина. Карактеристично је да је он сам, без ичије помоћи, уредио (свој излажак, Било је то једноставно, можда и слабо технички опремљено за „старије“, али је то било његово!

У вече је отворена изложба малом, скромном свечаношћу у присуству сара“ јевских филателиста, делегата крђи донеше поздраве из свих крајева наше земље, те претставника поште и штлмте.

Игте вечери, у 22 часа савезни радио Београд послао је у етар, међу вестима, и ову вест: „Данас су у част Дана Републике отворене у 'Спрајеву две изложбе _.. “ Јелна од њих била је и ова прва, јавка манифестагија у животу филателиста главног града Босне и Херцеговине.

И сарајевско „Ослобођење“ се кроз јелеач чланск јосарнуло на ову изложбу: 21 говембра под насловом „Прва изложба филотелиста“.

то НО

Сарајево, 29 мовембра.

Између педесет витрина видимо филалисте, који стручно дискутују, критикују; вилимо малиштне, који уживају у троуглагтим маркома тематске збирке „животуње“; видимо и радознало грађанство.

Изложба ради! Пуни се књига утисака! — Пашталски шалтери су опседнути; тра«

лепе марке, њихова лепота остала: је чуве- же се пригодне коверте џи пригодни ЖИна у свету... Листајући албум Босне и _ гови:; i.” OI