Филателиста

· сај, аоуаћ i veli čine drveta.

Розје kapitulacije Francuske 1940 godine Japanci su takoneći okupirali Indciinu i iz nje izvlačili sve što im ie bilo potrebno, naročito za vojsku. Francuzi su bili samo nominalni suvereni ove pokrajine i gledali su kako Japanci iznose sve iz ove ојадепе zemlie za vođenje rata proliv Kine ı AngloAmerikanaca, Međutim, narod је, па роду Но 5: М:-'

na, ustao da se bori protiv Japanaca i TIjihovih ortaka i pomzgača. Početkom 1941 godine osnovana je Liga za nezaiisnost Vijetnama — Vijetmin, širckhki marodni front, u koji su se svrstale sve patriotske organi 22сје. -

. Posle kapitulacije Japana 16 avgusta 1945 vijetnamska partizanska armija, koja je i ranije velikim borbama oslobodila znatan d=o Tonkina i prožela kroz ceo narod mасфапе svoje oslobodilačke ideje, razoružavala je japanske garnizone. U toku toga meseca proterani su zavojevači. 25 avgusta Vijetmin ie proklamovao Demokratsku Republiku Vijetam, a 2 septembar je uzet za marodni praznik »Dan nezžpPyvisnosti«. Pod pritiskom naroda abdicirao ie car Bao Dad, a za pre“sednika, je izzbran Ho Ši Min. Ali, odmah, u septembru došle su britanske trupe koje su, uz pomoć još nerazoružame japanske žandarmerije, mastale da, stvore teren za rad francuskim ekspedicionim koloniialnim trupama protiv naroda Vijetnama. Interesantno je napomenuti da se u tim frupama, u sfranačkim legijama, nalazili i nesrećni sinovi naših naroda, koji su mapustili svoiu rodnu grudu i, kao izbeglice, primorani da idu da se bore protiv naroda u Viietnamu., koji se bori za svoju slobodu i za odbranu svoje samostalnosti.

Uporedo sa penetracijom Francuza u inаебапеске zemlje uvođene su i pošte u njiта, а ха potrebe ovih pošta upotrebljavana su razna izdania maraka, veoma zanimljiva za sablirače maraka,

U početku su na tim poštama upotrebljavana izdanja, francuskih mraka za, sve francuske Muolonije, pa i za Košinšinu. Za ovu pokrajinu za poništavanje redovnih izdania francuskih franko-maraka upotrebliavan је

se po tom

va »SSH« i samo

e gu OVe mal

u Košinšini, razlikovali od drugih

lienih francuskih maraka. || Od 1859 godine počelo se sa izdavanjem

maraka za francuske Wolonije: nadpre sa

slikom francuskog orla i sa natpisom »COQ-

LONIES DE L'EMPIRE FRANCAIS«, a 245

lim sa slikama Napoleona, Cerere, alegorične

рт

Ја ŠP Ба |

slike trgovine i mira za kolonije; — do 1882 godine izdato ie svega 58 maraka, kao i 99 porto marke sa crtežem sličnim crtežu frznmcuskih porto-marajka.

1886—1888 godine bile su izdate za Коširišinu posebne provizorne franko marke, i izrađivane od maraka francuskih kolonija se pretiscima novih vrednosti, svega 5.КОmada. I za pokrajine Anam i Tonkin 1888 godine izrađivane su provizorne marke od maraka francuskih -koloniia; samo za ove su iznad oznaka movih vrednosti otštampane i oznake »A & T« ili »A—7T«- Izdato ie svega 6 maraka.

Sva napred navedena izdanja zameniena su od 1899 godme izdanjem za Francusku IndcWinu.

=> N

мтет-мат РАН-СНОСОНОНОА

[3BUUCHIRH

+PHUTHU ĆUUUOC

-

Za Indokinu otpočeto je izdavanje maraka 1889 godine, najpre s pretiscima na markama za francuske kolonije, a zatim posebma. definitivna izdanja sa natpisom »INDO-CHINE«, na kojima su različne slike: alegorični crtež trgovine i mira za framcuske Molonije, »La France«, slike žena iz svih indokineskih pokrajina, iz raznih privrednih grana, raznih građevinskih objekata, anamskog cara Bao Daja i carice Nam-EFu-

19

rke, upotrebljene

TUO PA!