Филателиста

tri dela: sr ji je bio sl žbeni | Бате skog kondiktera sa iednim pisaćimi stolom sa i.ickom za vrednosne pošilike i saj iednom stolicom; u drugom delu kola primani su samo paketi, au trećem bili su ay za razvrslavznie реј

Ova prva požtanska i kola, bila su izrađeпа u fabrici Vagoma Ha u Hale na Sali, Vinicns ie — dakle bio prvi konstruktor železničkih poštamskih Која. А

KRAĐA VELIKE FILATELISTIČKE ZBIRKE

U »Berner Briefmarsen Zeitung«-u obiavlien je člemak V. H, Šnore-a iz Hanovera D Wrađi jednog dela zbirke maraka raniier poštanskog muzeja, koji je imao najveću i naipotpuniju zbirku maraka.

U članku sc iznose sledeći podaci: zbirka je imala 75.000 marea ı 15.000 celina. Pre геба bila ie procenjena na 100 miliona zlatnih marzika. od kojih je u posleratnom pericdu pricrađemo mzraka u vrednosti 60 епа nemačih maraka, (zapadnih),

Zbia je radi sigurnosti bila prebačena

19044 godine u (Beč, ода „је је opet vraćena za Berlin i čuvzima u trezorima Кајћеђапке, dok Konažno niije preneta u rudnik šalitre код АЏсбепа 1 пи dubmu od cko 300 m. pod zemljom, stalno čuvana.

Џ таји 1945 g. preuzele su zbirku i preпеје и Матите па Lani amerikanske vojne еф тсе ı godinu dzma kasnije predali su zbirku He~zensikoi pokrajinskoj vladi na upravu, od-le ie u leto 1949 g. predana, neтеа"Ккој poštanskoj upravi.

Cela zbirka sastojala se prvobitno od iedne čelične kase teške 3 tone, 232 drvena, i Železny sanduks sa markama i 41 pošt. vreće sa literaturom.

Po prđćuzimamiu ustanovila је nemačka poštanska uprava da kasa i veliki deo raritela nedostaje. Odmah je pokrenuta naisavesniin istrema potpomogmuta od strahe američkih, britanskih i francuskih zvaničnih organa 1 amerikanmske detektivske agencije Pinkerton, u zajednici sa naiboljim nemač-

G:jamu, Одгедепа eb i nagrada; od 100. 000 пеmažisih maraka za lice koje pronađe kradliivca. U članku se dalje i iznosi slučzij да ј= јеdan falsifikati, koji se prodavao na aukciji, doveo do procesa. profiv aukcionara, jer se

bilo posumnizio da se radi o marci. koja je ikradena iz ove zbirke i od 'oie su Dpoznata svepa 3 primerka. Na sudu se odmah

okazalo od strane veštaka dz se radi a Telsifikatu. a ne o originalu iz nestale zbir-

ke, te je i sudski proces обизтау еп. Ма tai ncčin mada, 'koia se pojavila da će se ući u Trag ukradenim marama, оре: је ргоpala. Као.

LONDONU

Poznat: aukciona firma poštanskih marasa H. R. Harmer iz Londona, završila ie ovogodišniu sezonu aukciia jednom veliom lictacilom, Roda le održana 18 iula

AKCIJE U

1950 god. Od ukupno 85 aulkcionih izlagača

postignuta je na dražbi ukupna suma od 252.000 funti sterlinga. Dve najbolje izliciHrane i nadpovolinije prodate kolekcije biје ви zbirke maraka: Rta Dobre Nade, vlaтука, А. 4. Мезфа 1 zbirka mar:Bka Eramcu~

se svojma М. Н. Репгојда, кој 5и роsr p:ii izuzetno visoke cene prilikom падтеtanja Interesenata.

MONI:

FALSIFIKATORI MARAKA U SAD

U Niujorku ie pre kratkog vremena niujor?z ftojna policija uhvatila Natana LeVvima, šefa jedne gangsterske bande, koja je poslednju godinu dana štampala 1 ргошгаја пксће poštansicih МЕ od 3 centa 17 serile »pretsednika«. Agenti taine policije trogali su dugo vremena za ovim falsifikaкотета, а Када su ušli u trag ovoj bandi, Levin ie bio na vreme upozoren pa le pobegao. Neko vreme Wrio se među mehlksikan= sim ribarima. Pustio ie da mu izraste Dbrad ~, a zatim ie veštački oboijlo riđom bojom kosu ı bradu. Mislio ie da ga policija ovako izm=njenop neće prepoznali ı avionom је otputovao za Niujork. Prilikom dolaska na La Gvardia aerodrom u Niujorku Levin ie prepoznat, pa ga ie policiia, uhapsila. Kada su ga policaici sprovodili u zatvor, izjavio је помпетта: »<Кирџапје тагака је ludeiki posao«. Medutim, rezultat hapšenia će možda prikazati, da, ie falsifikovanje maraz ludački posao sa mnogo težim i neprijatnijim posledicama od skupljania maraka,

MOJ: