Филателиста

Најраспррстрањенији су Фолови фелсвфикети од 1 и 2 паре, како зупнани, тако и незупчани (ел. 2). За разлику од Фурнијеових фалсификата, за сваку вредност израђен је посебан цртеж, који се, наравно, разликују један од другог. Папир је тањи, рђазог квалитета, а зупчање је 111/9, док је код оригинала 992. HM зупчани и незупчани примерци штампани су

у више боја, које (се, ипак, у многоме разликују 'од оригинала, јер нису добро подешене. И овде, код обеју вредности, цртеж није успео, Пре свега није погођен кнежев лик; нарочито то важи за вредногт од 2 паре. Код те вредности врло рђаво, примитивно, без пропорција, неправилног облика нацртано је лево кнежево око. Исто тако, код обеју вредности, погрешно је и врло рђазо нацртано уво, Ссргда и коса кнежева.

Код вредности од 1 паре медаљон са ккежевим ликом уоквирен је са 81 уместо 77 белих тачкица, перли, колико их је У оригиналним примерцима. Међутим, код вредности од 2 паре лик је уоквирен од 74 белих тачкица, што служи као најбољи доказ да су за сваку вредност рађени посебни цртежи. Код вредности од 1 паре, како код зупчаних, тако и незупчаних, испред кнежевог лика, у висини носа, падају у очи четири неједнаке усправне црте, вероватно огреботине, којих наравно, нема код оригиналних марака, односно пагтоје само код треће марке У табаку, али су гоне тамо мање упадљиве, него код фалсификата. Код примерака обеју вредности слова у натпису „К. СРБСКА ПОШТА“ приметно су тања и дужа. По облику се разликују сва слова, а нарочито: слова К, С, Б и П. Осим тога, код вредности од ! паре усправне беле линије, које одвајају орнаментовани оквир од средњег дела марке са медаљоном, нешто су шире, нарочито оне са леве стране, Код вредности од 2 паре бројка „2“ У ознаци вредности има горњи савијени

део раширен, а бела бројка „2“ у доњем десном углу нема типичан усправан Haставак код водоравне доње црте (2 уместо 9). Има и других особенјасти, које готово прастично одвајају орипинале од фалсификата: рсвлике у цртежу, врсти употребљеног папира, боји марака, гуми и т. д. За штампање ових фалсификата употребљаван је попир рђаве каквоће, нешто та-

њи него код оригинала мрежастом структуром. Што се тиче боје

и са приметном

марака 'незупчани примерци од 1 паре штампани су у зеленој боји, у више нијанса, док зупчаче марке имају маслина“ сто-зелену боју, такође у разним тоновима. Незупчане марке од 2 паре штампане су у црвено-мркој боји, а оне зупчане У жуто-мркој.

Познато је да су оригинални примерци мпрака зупчени 9/2 линијским начином. Код Фоловог фалсификата марке су зуп= чане 117/2. Код овог фалсификата употребљавана је приметно жута гума, и то негде дебљег, а по негде тањег слоја и то рђавог квалитета,

Сви ови недостаци такви су да се приликом 'упаређења са оригиналима, код пажљивог сабирача, већ на први поглед могу уочити. На жалост, морамо напоменути да многе збирке, како овде, тако и у еностранству, садрже Фолјове фалсификате. Има их чак и жигосаних, наравно било исправним, било лажним поштанским“ жиговима, махом из каснијег доба (ел. 3).

Постоје још неколико типова фалсификата ових марака. Ми ћемо поменути самј оне, који (се у нас најчешће виђају. Тако код једног непознатог, страног порекла, за израду фалсификата употребљаван је, косо код Фурније-а, исти камен за све вредности, само су мењане ознаке. Код рвог фалдификата кнежев лик је врло рђаво, примитивно нацртан и сасвим дру“ гачијег изгледа. Нарочито пада у очи рђаво нацртан кнежев нос, који ја испао затупаст. Исто тако грубо је и невешто