Филателиста

о –

рић Живко, а на другом путовању друг зОбајдни Славко, обојица поштански служ= Феници.

Жиг места и дана „Поморске поште 1" изгледао је овако: Облика округластог, у

средини, као и код сваког поштанског жи--

га, налази се покретна ознака. дана, меседа, године и часа; изнад тога, водоравно,

"стоји — нешто ужим словима написано —

>JUGOSLAVIJA«, a Mcnom је изгравирана већа петокрака звезда. У горњем полукругу стоји великим словима »РОМОК5КА РО5ТА«, а у доњем полукругу још нешто већим словима »РАЕПЛАМКА«.: Горњи натпис одвајају од доњег натписа две мале петокраке звезде.

Из овог кратког описа „Поморске поште 1" видимо да је и код нас, као и код других земаља постојала поморска пошта, а сигурно постоје и сада услови да се отварају нове поморске поште с обзиром на број и на величину наших нових бродова. „Поморска пошта 1“ на „Партизанки“ примила је од путника ради отпреме многа писма, како обична, тако и са нарочитим _·руковањем, за све крајеве света. Писма жигосана жигом места и дана те поште, с обзиром да пошта више не ради,

Велимир ЊЦизел

данас претстављају филателистичку | peTкост и велико интересовање скупљача отисака поштанских и пригодних поштанских жигова. __„Партизанка“ на свом другом редовном путовању пристајала је у Дубровнику ради укрцавања путника, утовара и истовара поште. „Поморска пошта !“ је све примљене пошиљке на том делу пута предала ради отпреме пошти Дубровник, која их је отпремила даље у места опредељења. Према сазнању, на основу усмених исказа неких поштанских службеника упућених у рад поморске поште, била је прилична количина писама, чија се места опредељења највећим делом налазе на територији НР Хрватске и Словеније. На филателистима је да их нађу и сачувају од пропасти. Детаљније податке о раду „Поморске поште 1", у колико се буду могли наћи, објавићемо у наредним бројевима.

Податке за овај чланак дао ми је друг Милутин Илић, бивши управник пл. музеја и друг Иван Шојат, директор „Југофилателије", који је у бр. 195 П..Т. органа службеника п.т.т. написао чланак „Прва наша поморска пошта".

Нови пут савремене филателије

Питање прелажења са генералног скупљања марака на скупљање по темама, односно по мотивима, код нас су обраЂивали: Б. Мрђа у октобарском, а С. Манжелеј у децембарском броју „Филателисте“ за 1949 год.

Оба аутора слажу се у томе да је генерално скупљање целог света, једног континента или једне групе држава све више отежано и то: због бујице нових марака, које у претераном броју издају неке администрације, а друго, ради неких мера, које поједине администрације заводе, првенствено у циљу повећања девизних прихода или ради заштите своје валуте. Међутим, ова два момента не чине основ разлога за прелажење на скупљање марака по мотивима, ма да су и они од утицаја. Нови пут у филателији, који напушта класични метод генералног скупљања, изазван је првенствено тежњом за оживљавањем стваралачке, васпитне снаге филателије, која треба да да скупљању марака") нову садржину, јер је историско научно истраживачки рад код масе скупљача потпуно ишчезао, а цела се „фи-

лателија" састојала у томе што би скупљач,

служећи ce каталогом, идентификовао марку и оцртао је, а сем тога утврдио и њену каталошку вредност — цену. Дакле,

интересантне су у главном бројке номиналних вредности, на основи којих се утврЂује којим редом треба да су марке сложене и да ли је серија комплетна, док веЋину скупљача смисао саме слике слабо интересује. Већина скупљача не стара се да смисао и садржину марке протумачи и схвати. Скупљање се, дакле, обавља механички, у отсуству сваке идејности, без стремљења ка сазнању, ка оплемењивању и богаћењу ризнице скупљачева знања, науке и културе.

У овоме лежи основа, која озбиљније филателисте већ дуже време наводи на размишљање о реформи скупљања мара-, ка. Само збирка којом провејава јединственост замисли и духа, која живи од прве до последње марке и која са сваком новом серијом документарно јача, може оправдати сврху скупљања марака уопште. А таква збирка може бити једино тематска збирка, односно збирка мотива, јер су опште збирке у главном некомплетне