Филателиста

дани муње —~

ИЛАТЕЛИСТА

Година трећа 1851

март

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ в БЕОГРАД

Избори за Народну скупштину Србије

Прво после рата изабрано нарочито претставништво Србије, које је отпочело свој рад 17 јануара 1947, завршило га је 16 јануара 1951. У току ове четири године толико је био велики и толико значајан рад Народне скупштине Србије, да се може рећи, да је ово народно претставнизштво имало да савлада највеће тешкоће, које су природна последица прилика тога времена: после једног страшног рата и првих дана живота нове државе, која се сада рађа на рушевинама старог преживелог режима. Требало је стварати све из основа; требало је дати полета ономе што је било на умору; требало је оживети оно што је већ било замрло. И у тим данима, кад је цео српски народ као један човек устао да створи оно што је свакоме човеку потребно — да створи бољи и угоднији живот, да живи у слободи, да створи могућност за политичку и економску равноправност и народа и појединаца и у земљи и у свету, народно претставништво је неуморно предњачило и доносило низ закона политичког, привредног и културно-просветног карактера.

И у времену, кад је српски народ са својим претставништвом ковао нову државу у оквиру заједничке југословенске домовине, указује се са стране не братска помоћ, већ империјалистичке канџе, да нам омету правилан ток рада, да нам омету напредак, да нам отму све оно што смо имали и што смо својим знојем и својом крвљу стварали. Али су се преварили! Јер нису знали, да у народима Југославије још живи дух Обилића, Карађорђа, Матије Гупца, Принципа и многих других знаних и незнаних јунака, који су се борили за слободу и независност, за равноправност и једнакост свих људи; па нису знали или нису хтели да знају ни за оне силне жртве наших народа у борби против фашистичких завојевача за време последњег рата. Они нису хтели да знају

за жеље, нису водили рачуна о правима слободних народа у Југославији; они су желели само да од Југославије створе још једну нову губернију, у којој би они задовољавали само своје незајажљиве потребе. Ето та браћа из свих суседних земаља; са Истока, место да су прихватили пружену им братску руку и да руку под руку изграђују и себе и суседне братске земље, они у тренуцима, када су народи Југославије, па међу њима и Срби, улагали све своје снаге да изграде своју домовину на новој основи, место помоћи, почели су да јој подмећу најгадније измишљотине, почели су да је ометају у раду на унапређењу земље и на стварању бољег живота народа измрцварених од фашистичких завојевача и на пропаганди мира међу народима; — па кад и у томе нису имали успеха, онда су почели да звецкају оружјем.

У тим данима, када се покушава да нам се на сваком кораку праве сметње, ипак народи Југославије, па и српски, захваљујући пожртвованом раду народа и народног претставништва, показали су и показују да се са политичко-друштвеним и привредним напретком све више учвршћује јединство народа, да јача поверење у сопствене снаге, да се изграђује истински патриотизам и љубав према домовини створеној сопственим жртвама, крвљу и знојем. И штогод су јачи напади непријатеља, у толико је јача љубав наших народа; према својој домовини. Српски народ, као и други братски југословенски народи, зна шта значи живот у слободи, упознао је и ропски јарам, па зна да цени и поштује и туђу слободу; он улаже све своје снаге у борбу за мир у свету. Али ако ти наши суседи намерно заборављају и пренебрегавају све то, па и даље звецкају оружјем, онда је наша дужност да им кажемо да су наши народи поборници мира у свету, слободе и равноправности