Филателиста

међу народима и да смо спремни за те идеје и за слободу своје отаџбине жртвовати и своје животе. ~ г

И у овим озбиљним данима, када нам се са Истока непрестано навлаче облаци, ми; Срби, имамо да обавимо један важан посао; да изаберемо опет народно претставништво Србије, које ће бити достојно да се стави на чело народа, чији су се преци борили за слободу кроз векове, чији су родитељи, браћа и синови лили крв за ослобођење од фашистичке немани и који је и сам данас спреман да брани слободу своје отаџбине од оних који би

О. Остојић

посегли да је униште; које ће бити спо– собно да настави рад на унапређењу поли– тичког, привредног и културног живота нашег народа; који ће знати и умети да очувају мир у свету до крајњих могућности.

За тако озбиљне прилике треба озбиљно да схватимо своје дужности, да на изборима поклонимо своје поверење онима, које сматрамо да су најдостојнији да уђу у Народну скупштину и најспособнији де одговоре очекивањима српског народа.

Покажимо да смо свесни својих праве и изиђимо на биралиште и дајмо гласовеза најбоље међу нама!

О СРПСКИМ МАРКАМА ЗА НОВИНЕ

Издање од 19. МЕ м 1. УН. 1869 год.“)

Милан Обреновић |У, унук Јеврема Обреновића, после погибије“ кнеза Михаила у Топчидеру, 29. маја 1868 год., проглашен је од београдског гарнизона, на челу са М. Блазнавцем, доцнијим намесником и претседником владе, за српског кнеза. У то време Милан је био малолетан, имао свега 14 година, био отсутан из земље, налазио се на студијама у једном лицеју у Паризу. Велика скупштина, сазвана 20. јуна 1868, признала му је право на наследство престола. Одмах затим Висока Порта издала му је берат,' званичну диплому, наследног кнеза српског, какве је раније добио кнез Милош 1830. г.

Иако је од погибије кнеза Михаила прошло више од године дана, ко зна колико би још времена у Србији биле у оптицају марке са његовим ликом, да поштанска конвенција закључена децембра 1868 године са Аустроугарском, која је требала да ступи на снагу 19. јуна 1869. и којом је Србија ступила у непосредну поштанску везу са суседном монархијом, а преко ње и са осталим 'државама, није обавезала и приморала српску владу на увођење и штампање поштанских марака са новом франкатурном вредношћу. Наиме, као што је познато, до тада кнежевина Србија није имала поштанске марке од 15, 25, 35 и 50 пара, које су по конвенцији требале да служе за франкирање писама и штампаних ствари у иностраном саобраћају. По конвенцији, поштанска такса наплаћивала се по рејонима, према удаљености места. Између Србије и места у МаЂарској за обично писмо такса је износила 25 пара, за штампане ствари до 12 драма тежине 10 пара. За места у Аустрији: обично писмо 35 пара, док је за штампане ствари такса била иста као и за МаЂарску. Између Србије и аустриских по-

штанских бироа у европској Турској, де Софије, такса је износила за обично пи– смо 50: пара, а за остале бирое на Леванту 75 пара. Такса за штампане ствари из– носила је 15 пара за: све пошиљке преко 12 драма. Тако је, поред чињенице да је у име малолетног кнеза Србијом већ годину дана управљало кнежевско намесништво (Блазнавац, Ристић, Гавриловић), закључена поштанска конвенција је убрзала и створила потребу за штампањем и увођењем нових поштанских франко марака. Као и марке са ликом кнеза Михаила, нацрти и израда клишеа за нове франко марке обављена је у Бечу. Тамо је основни печат, матрицу, изрезао у челику професор Крал фон Радоницки, где су изливени и први клишеји за штампање марака, па, по свој прилици, и ако о томе нема никаквих тачнијих, бар до сада пронађених и објављених података, отштампана и прва наклада марака са ликом. кнеза Милана. Противно гледиште заступа, не знамо на основу којих података, Де Смет, који сматра да су све накладе ових марака биле штампане у Београду. Марке су облика усправног правоугаоника, величине 19/2:Х 23 мм. У средишту је лик кнеза Милана, у профилу на лево, на обојеној основи, у кругу, медаљону, уоквиреном белом линијом. Дакле, опет онај шаблонски манир у изради марака, налик на новац и медаље, о коме је било више речи у чланку о маркама са ликом кнеза Михаила издања од 11. марта 1867. Изнад лика налази се полукружно савијена, обојена трака, на којој је натпис од белих слова „ПОШТА“, а испод лика, симетрично са горњом траком, налази се такође полукружно савијена трака са натписом „ПАРА“, такође на обојеној основи. Оба натписа су од антиква слова. У све