Филателиста

рате Берек

четири угла марака налазе се правилни обојени квадратићи са белим бројкама, ознакама фрсљакатурне вредности марака. Ове квадратиће спајају оквири од уплетене беле шаре, ланца, оивичене равним белим линијама.

Цртеж као целина није потпуно успео, нити је прецизно и симетрично израђен.

"И код матрица, па наравно и код свију

клишеја и отисака, пажљивим посматрањем може се уочити да је само лева унутрашња окомита линија, која спаја квадратиће са ознакама вредности и медаљоном са ликом од уплетене шаре, двогубо нацртана, док са десне стране постоји само једна таква линија. Најзад, горња трака са натписом „ПОШТА“ није постављена тачно у средини цртежа, пошто се њена горња ивица готово додирује са левим квадратиБем, на коме су уцртане ознаке вредности, док је десна горња ивица приметно одвојена од десног квадратића. Цртеж овим губи у лепоти и изразу, па се добија утисак да се радило на брзу руку и површно. Простор на коме лежи медаљон са кнежевим ликом састављен је од минијатурних белих квадратића, са обојеним тачкицама у средишту, који често, услед излизаности појединих клишеја, личе на неправилне беле мрље или цртице.

У своје време, још пре првог светског рата, приликом распродгје заоставштине професора Радоницког, пронађен је ори-

Инж. Мирко Вернер

гиналан рез, округлог облика, чију је слику са објашњењем објавио инж. В. ФЛЕК у „Филателисти“ бр. 7—8 за 1937 годину. Испрва је рез припадао познатом аустријском сабирачу Јозефу Стуранију, а негде 1935 године купио га је сада већ покојни пештански трговац марака Франц Доскар, који је имао чувену и богату збирку марака Србије. Ако упоредимо отисак са овог реза са отиском на маркама, видеЋемо да постоје извесне разлике у цртежу, које су настале каснијим ретуширањем клишеја, са којих су штампане марке. Овде ћемо навести само извесне разлике. Слово „Т“ у речи „ПОШТА“ код оригиналног реза, односно његовог отиска левом горњом положеном цртом додирује ивицу траке, док је касније то исправљено, и горња црта остала слободна, одвојена од ивице траке. Додуше, код каснијих штампања, услед излизаности плоча, код извесних примерака, цела горња црта сливена је са ивицом траке. — Прво слово „А“ у речи „ПАРА“ није прецизно израђено, тако да водоравна црта, која дели слово на два дела, не постоји, јер је сливена са горњом половином слова. — Испрва крајеви трака са натписима, извијени шарама, лежали су преко малих квадратића, док су касније ови отстрањени, тако да су шаре дошле више до изражаја. Ово нарочито важи за доњу траку. — Најзад ретуширани су и поједини делови кнежеве главе: обрве, уста, нарочито јако истакнута и повијена горња усница, уво и др. — Цео цртеж уоквирен је споља танком линијом, на ивицама нешто задебљаном, док је касније иста линија приметно пунија, или је, код појединих примерака, местимично потпуно сливена са цртежем

Марке су штампане у књиготиску, у табацима од сто комада поређаних у 10 водоравних редова по 10 марака без заштитних ивица.

(Наставиће се)

СФралсификати српских марака издања 1901/1903 г.

Поштанске марке старе Србије биле су увек тражене и радо су се сакупљале не само код нас, него широм целога света а нарочито у западноевропским земљама. Да је то тачно, то потврђује богата стручна литература издата у иностранству као и многе публикације како у иностраним тако и у нашим стручним листовима. — И данас се марке старе Србије радо сакупљају у западноевропским земљама а и од

већој филателистичкој изложби можемо читати међу осталим запаженим излошцима и о збиркама старе Србије, које често заузимају видно место и носе прве награде. Баш због великог интересовања за српским маркама од стране филателиста сусрећемо и интересовање чувених фалсификатора марака за овим подручјем и видимо да су фалсификатори испробавали

тих нарочито у Енглеској, Француској, Хо- _ своју вештину скоро на свим издањима ландији и Белгији, — тако да на свакој марака старе Србије — почев од првих о