Филателиста
нимљниво одјељење за боје, у којему су се сложили сви тамошњи институти, да покажу најновије тековине на подручју истраживања боја и њихова разврставања, са хронометрима и великом литературом („Филателија УШ 128), док на једној другој недавној изложби излошке из научног истраживања о бојама уопће нису хтјели нити примити. За научни филателистички рад. дакле, није било мјеста ни У куту! Може ли нам ту како помоћи наш сређени преглед савремене филателије» Може ли нам он, у неку руку, послужити као подлога за, објективно мјерило при оцјени вриједности појединих праваца филателије сабирача и његова рада» 'Може ли нам он показати, који је правац или пут бољиг Који је вриједнији или напреднији, У првоме реду морамо примјетити да се већина судова о вриједности појединих облика филателије слажу у једноме, наиме у томе, да већином сватко свој властити начин врло лако прецјењује, а остале потцјењује. У другом реду, замислите си обичну опћу поучну несистематску збирку цијелога свијета, коју би неки почетник или генерални сабирач сложио посве несистематски, према појединим континентима, на пример овако:
Географска слика континента, 11. Pace, IJ. Државе. ТУ. Историја. У. Културна исто рија, МГ. Савремене прилике, или слично. Не би ли то могло, у неком случају, бити право мајсторско дјело своје врсте, и ако несистематског; обратно, ти најбољи испитивачи нису у свом мишљењу сагласни.
Има случајева, да један другоме доказује, да је фалсификате гтестирао као праве претиске ( Филателија“ МШ 105), па према томе и најбољи испитивач може да погријеши. И напокон, кажимо право, може ли се уопће рећи да ли је јабука боља или љепша од крушке, Не можег Некоме може јабука бити само милија или МУ може само боље пријати него крушка или једна јабука може бити боља или љепша само од друге јабуке, као и једна крушка од друге крушке. Управо тако је и у филателији. Наш сређени преглед савремене филателије покушава да постави у извјесном смислу, неке границе и задатке за објективно просуђивање вриједности појединих праваца и путева у филателији. Он би могао да пружи подлогу за једно уже унутрашње и за једно шире извањско мјерило свакога начина и облика рада. Које је то уже унутрашње мјерилог Стварно, у суштини, сам по себи ниједан правац ни пут није бољи од другога, Упоређени једни с другима, сви су једнако вриједни, у принципу. Једни правци воде, други путеви слиједе. Али то не значи да су они који воде по томе и бољи, јер се може и врло лоше водити. Једни правци су главни, а друпи споредни, или њихов саставни дио. Но и то не значи, да
су они главни правци бољи, а саставни да су гори. Само рад свакога појединца је изражај његових личних душевних способности, карактерних склоности и објективних могућности, које се током живота могу и мијењати. Према томе он налази свој индивидуални правац рада и раввитка, и услијед тога остаје на овај начин једностран и претежно (ограничен на свој
"свијет, у којем може најбоље напредовати,
Наш систематски преглед показује нам стога сам од себе у којем смислу та је могуће употријебити при објективном 0цјењивању. Упоређивати можемо само поједине радове истога правца, исте категорије, истог основног карактера, између њих самих Не можемо, на пример, упоређивати генералну збирку цјелина, специјални технички истраживачки рад са знанственим истраживачким радом из са држајне филателије, нити естетску збирку са реконструкцијом неке плоче итд. Дакле. колико основних праваца и путева, толико ужих унутрашњих објективних мјерила. МИ најбољи стручњаци једне струке могу да једном буду необјективни, када суде о радовима друге струке. Наравно, несвјесно. Не могу се, који пут, ослободити својих склоности, својих наглашених идеја и осјећаја. Не могу се, неки пут, можда издвојити из свога хоризонта, из свога свијета, Тако се може, могуће. догодити да најврснији сабитрачи не примијете вриједност литерарних радова, навјећи систематичари вриједност неке генералне збирке, најбољи технички специјалисти значење неког знанственог филателистичког рада и обратно. Бива, да они, неки пут, а не осјете своје необјективности, јер у себи немају ужег објективног мјерила за, струку, која им је страна Из тога разлога, кадгод је потребно приказати, планипрати или јоцјењивати радове различитих карактера, држим да би било корисно и препоручљиво саставити „стручњаке садржајне си тех|ничке филателије: истраживаче, писце и сабираче свих основних праваца и путева заједно. јер данас није могућ потпун свеопћи обухват цијеле савремене филателије. За сваки темељни правац и пут постојао би онда, у таквом случају, најргочити стручњак, који би на свом пољу рада био сигурно способан и надлежан, да даје објективне директиве и судове. Дакле, колико основних праваца и путова, толико и судаца оцјењивача,
(Наставиће се)
Podružnicamqa i prefplatnicima!
Mole se svi koji nisu platili clužnu prefplatu do kraja prvog tromesečja 1951 g. cda nam одтаћ розаји па паз Тек. гас. 104-903317
127