Филателиста

може (по њему одмах да одреди: улаз на _ који је у њ ушао, пут који је до сада прошао, садашње своје мјесто и свој хо_ризонт у њему, као и правац куда се креће. Исто тако у том систему може лако да установи мјесто и хоризонт свакога друпога на пољу филателије и одмах види тко му је ближи, а тко даљи. У њему свако види сама себе у филателистичком свјетлу, 'открива јасно своје филателистичке склоности и слабости. Спознаје како његов правац и пут није јелини прави, него да су сви ти правци и путеви 34једно прави и да воде са разних, па и са противних страна једном те истом културно-просвјетном циљу. На тај начин свако мора да увиди и то, да његов рад не 0бухвата све, него да се хармонично надопуњује радом других, и тек сва настојања свих заједно да се органски уграђу“ ЈУ У једну јединствену цјелину, Као што се и сва савремена филателија све више стапа са осталим културно-прјосвјетним настојањима и радом. Таквом оријентацијом развија се, код сваког појединца свијест и објективан однос према самом себи и другима. Тко у том систему није нашао своје мјесто, тај није филателиста, То је индивидуално значење таквог прегледа. (Овакав сређени преглед може бити и кључем за филателистичку карактеристику и категорисање. По њему можемо одвојити нефилателисте од филателиста. Можемо раздијелити истраживаче, писце и сабираче. Например, можемо установити да, рецимо, у једној организицаји од 10.000 чланова има: организованих 5:000 нефилателиста, штедиша, напукљача, рачунџија и др. које смо искључили из разматрања, и 5000 филателиста. Од тога: 1.500 „неизграђених (почетника, 1.500 опћих сабирача цијелога, свијета, 2.000 систематских садржајних сабирача и, поред тога, по 250 тематских и техничких сабирача; уз то по 50 садржајних и техничких истраживача и писаца, од којих по 5 за сарадњу у иностраној литератури, Тиме добивамо подлогу за плански рад: при исмишљеној организацији садржајног и техничког истраживања, при окупљању стручних писаца, при координацији сабирачког рада и планирању колективних збирки. Он може да послужи као полазна. тачка за планско припремање и распоред изложаба. Из њега се могу извући директиве за планирање књижевних задата ка, По њему се даду плански средити и средити и резултати филателистичког рада, па се онда прегледно види, шта се је истраживало, а шта не; о чему се писало и о чему би требало писати; шта се на некој изложби видело, а чега није било; — па се према томе може смишљено радити на усмјеравању, унапређивању и развитку филателије. На тај начин би се

избјегло. а се шири. култ тачкица, а за-

немарује посве знанствено и естетско садржајно истраживање или "филателистичка поука, а отклониле би се и друге праззнине и недостаци, који су без шире планске, смишљене организације стручног ра= да и радника неизбјеживе. То је планско значење таквог прегледа.

Покушајмо с нашим прегледним системом прићи мало ближе још једном питању, на које често наплазимо. Има разних мишљења о вриједности појединих праваца и путева У филателији, Детаљно техничко истраживање и сабирање једном се сматра напреднијим настојањем, продубљивањем рада, други пут опет неким застрањивањем, ако се у њему иде предалеко, ила „нижим ступњем шстраживачког рада, У филателији („Филатеmija“ IX 81.) који се неки пута не може право ни разумјети („Филателија“ МИП. 9.). На једној страни тематски сабираче не држе за праве филателисте; на другој се страни мисли да је незгодно прогласити их презриво за „сабираче слика“ изван редова филателиста ( Филателија“ 1Х 130). који пут опет види се у том и превише енциклопедије, која је несавремена („Филателија“ УШ 9), али ипак угодна. Систематско хронолошко сабирање на ужем пољу често се цијени већма него опћа збирока „пијелога свијета“ тако да се поједини сабтпрачи управо стиде такве своје збирке („Филателија“ У 71). Овакве различите оцјене појединих праваца и путева не по јављују се само у ставу појединаца, него и при оцјенама изложака на филателистичким изложбама. Филателистичка литература на изложбама долази у закутак и нитко је не гледа. И сами оцјењивачки судови оцјењују је само „онако успут, некритички и багателизирајући“ „ јер „има и таквих судаца, који су добри сабирачи марака и познаваоци својих подручја, али књижевност уопће не познају“. Није стога чудо да вриједност књижевности 'остаје незапажена, а да се оцјењује У главном каталошка вриједност збирака. Поради TOга је постављен оправдан захтјев, да би се „за будућност отклониле овакве жалосне појаве“, да „треба књижевности дати достојно мјесто и именовати посебни оцјењивачки суд, који ће зналачки и савјесно оцијенити оно што се излаже од књижевности, (у којем случају) чланови оцјењивачког суда за књижевност треба: ти ће свакако далеко „веће квалификације од квалификације оцјењивача збирака“ („Филателија“ МР 192. Драган Новак „Филателистичка литература на изложбама“). Но како пролази стручна литерату“ ра, тако могу проћи који пут и друге гране "филателије ипр. знанствена филатели= ја. На интернационалној изложби марака У Њујорку у години 1947. било је организовано цијело једно врло поучно и за-

136

i | | |

a ya ara ya i