Филателиста

i , i

ДЦ МЕ И а

стручних филателиста, који марке проу-

чавају, или специјалиста, или су пак пре-_

-тазни пут ка једној од првих двеју тј. са само употребљеним или само неупо"требљеним маркама.

Од свих наведених збирака највише их је које се састављају према отшитим жатаљлозима и зато се онв још називају и каталшике збирке.

Ако се при стварању збирке марака обраћа пажња и на друге ствари, на њен тостанак, израду, материјал и употребу, "такве се збирке називају специјалне.

код ових збирака може бити обим ску~.

шљања ограничен. Специјализирају се само оне збирке од напред наведених, које су већ ограничене и по територији и по времену, на највише једну државу. Код тих збирака може се водити рачуна 0 жаквоћи материјала употребљених за израду марака, као и о свима појавама, које изазивају нарочито стање марака: о папиру (врсти, боји, дебљини, водознацима), о боји, о растављању, о лепку, о слижама, о типичним грешкама, о поништазвању марака и о жиговима на поништеним маркама, о пробним отисцима, о новотисцима, накнадним тисцима џи фалсификатима. — Специјалне збирке могу се пак ограничити и само н, пр. на поједина излања на претиске и отступања код њих, на збирке свих жигова, који су били употребљавани у извесној временској периоди или за време трајања важности извесног издања марака итд.

Посебно место заузимају истраживачке збирке, које су највиши степен скупљања.

46. МАНЖЕЛЕЈ Лецбиша

а NI NE_- "~

Е х ia s. ЕЈ ЕЈ ar i >

Има, као што смо поменули, и специјалних збирака жигова, где се води више рачуна о самим жиговима (о њиховој јасноћи, читљивости и др.) него о стању марака преко којих су ударени житови. (0 маркама се води рачуна у толико, што се мора знати да ли су оне биле у течају, кад је дотични жиг био у употреби. Води се рачуна о почетку и крају упо- | требе жига, о употребљеним (бојама, за жигосање, По себи се разуме да је најидеалније када је и марка доброг квалитета, и високе вредности поред јасног жига. — И код збирака жигова може бити отранштчења, н. пр. на пригодне и пропагандне. Има и специјалних збирака франко-типова.

Има и посебних збирака марака на ковертама писама, која су прописаним путем преношена поштом. И код ових има збирака ограничених на скупљање само са добротворним и пригодним маркама; са маркама за ваздушну пошту, међу којима се нарочита пажња поклања писмима „првог лета ; са маркама сеченим на делове (преполовљеним и др.) са писмима са маркама свих издања, али само (са жигом првог дана употребе марака; са мешовитом франкатуром итд. Једна врста збирака, која се појавила У новије време, јесу збирке карата са сликама, Koje cy франковане маркама по страни слике карте. Нарочито се цене карте, које имају исту слику на карти и на марци; то су т. зв. „максимум-карте“.

Марке се скупљају, сређују и чувају у албумима. Стварање збирака марака у класерима има много недостатака и ствара утисак привремености збирке.

млади

(Наставак са стране 104)

Слика марке може се поделити на 8 дела 1) оквир, 2) натпис и 3) основни цртеж марке. У

1) ОКВИР МАРКЕ мора бити што јелноставнији и заузимати што мање места, да би остало што више простора за слику. Компликованији оквири су ретко лепи и стварају непотребно шаренило. Као пример могу се навести: а) издање 1929 поводом хиљадугодишњице хрватске државе, 6) издање 1982 г. поводом веслачког шампионата, в) вредности од 0.550, 1 и 3 дин. авионских марака 1934 год. г) „Гутенберг“ 1940, д) Бојовници“ 1941 и ђ) „Дан фискултурника“ 1947. Најлешши утисак чине марке без икаквог оквира или га имају само од једне танке линије, без украса. Марке без икаквог

оквира биће лепе, ако су затворене боје; нпр. издање 1941, поводом филателистичке изложбе у Загребу или издање 1950, поводом шаховске олимпијаде. У колико је марка отворене боје, биће лепа у /OKBHРу од танке и једноставне линије; нпр. а“ вионске марке 1937, добротворне 1939 са спомеником на Авали, издање 1950 поводом ваздухопловног слета. Изузетак од овог правила могу чинити марке са сликом неке особе, када се допушта и мало компликованији оквир, који може чак и повећати уметнички изглед марке; нпр. лондонско издање 1924 или издање 1950 поводом штрославе 1 маја. Нарочито треба избегавати разне стилизације, које нису увек лепе; апр. оквири издања 1939 поводом 500-тодишњице Косовске битке или

133