Филателиста

деље Шрвеног крста 1950 када се упоре-

ди са бојом употребљеном на маркама Прв. «крста 1949. Није лепа боја авионске марке год 20 д. издања 1947 нити боје издања недеље Крв. крста 1950. Напротив, лепе су "боје марака оба издања 1945 г. са ликом Маршала Тита, издања исте године поводом сазива Уставотворне скупштине и издања 1949 поводом стогодишњице железзница, са изузетком марке од 5 дин., чија је плава боја сувише мутна и сивкаста. Када се једно издање састоји од више марака разних вредности, треба боје разних марака међу собом да хармонирају и да се избегавају сличне боје. Примера сличних боја у истом издању имамо више: порто марке из 1946 (050 и ! д. с једне стране и 7, 10 и 20 д. с друге стране), издање 1948 поводом борбе против туберкулозе (1.550 и 5 д.), издање 1950 поводом прославе ! маја (5 и 12 д.), издање исте тодине поводом шаховске олимпијаде (2 и 10 д.) и издање исте године поводом дана морнарице (2, 3 и 20 д. с једне стране и 29 и 12 д. са друге). Од употребе“ сличних

Др. СТЈЕПАН МЕЦГЕР

боја издање губи своју сликовитост, што се нарочито запажа код иначе одличног издања 1950 поводом дана морнарице, чије боје, уошште, нису срећно изабране. Понављање сличних боја у истој серији није тешко избећи, као што се то види на следећим издањима, која у исто време имају већи број разних вредности: издање 1945 са сликом Маршала Тита (8 вредности), издање 1948 са грбовима (7 вредности), службене марке 1946 (8 вредности) и порто марке 1945 (8 вредности).

Код марака масовне потрошње, које се употребљавају у току више година и штампају постепено у већем броју тисковних наклада, треба обезбедити да њихове боје, односно нијансе боја, буду увек исте и да се не мењају скоро са сваком новом накладом. О томе мора да се стално брине Поштанска управа, а и колектив графичких радника, који ради на штампању марака. Морају се употребљавати само оне боје, које не страдају од додира са водом.

(Наставиће се)

Преглед савремене филателије

(Наставак са стране 137)

У сваком основном правцу, као и на сваком основном путу могу се онда установити за поједине радове три основна степена вриједности:

1) неочекивани, неповезани, несигурни, почетнички радови, технички недотјерани, или неодређеног садржаја, који тек траже неки свој прави пут или правац;

2) Затим, јасно карактерисани, обликовани, у једну цјелину повезани, сређени и технички мање или више беспрекорни, сигурни, напредни радови, са одређеним садржајем, који се крећу на утртим путевима или у означеним правцима;

8) И напокон, могући су изузетни, нови оригинални, експериментални, велики синтетички, јединствени стваралачки радови, који могу да траже, откривају, крче и показују сасвим нове путеве или правце.

Јасно је да би било добро почетничке радове одвојено приказивати, планирати и опјењивати, напредније радове засебно, а изузетне, оригиналне, новаторске радове корисно би било стално изналазити и издвајати. На сваком степену, у свакој скупини биће, наравно, слабих, добрих, бољих и најбољих радова. Дакле, колико степена, толико засебних опјењивања и толико ужих унутрашњих објективних мјерила.

Ужа унутрашња мјерила су, дакле, многострука и специјална за сваки основни

правац и пут. Но из нашег систематског прегледа произлази још једна потреба при објективном оцјењивању филателистичких настојања, потреба једног ширег извањског објективног мјерила. Које би то било шире вањско мјерило Ево га! Из нашег прегледа видимо, маколико било праваца и путева у модерној филателији, да они ипак, сви заједно, чине једну цјелину, да се органски повезују у цео један систем, те да сви теже к једном коначном циљу. Сви се они узајамно један на другога надовезују. Из тога слиједи, при објективном оцјењивању, да је сваки рад, ма које: категорије и ма-каквог карактера, то бољи, што се са више хармоније уграђује у ту зграду и што боље надопуњује остале радове. Како пак сви правци и сви путеви праве филателије скрећу у општи правац културно-просвјетног рада, те је у том смислу то бољи онај филателистички рад, који више доприноси том културно-просвјетном задатку филателије Ово шире вањско мјерило повезивање прелази границе не само сваког појединог правца и пута на филателистичком пољу, него и границе цјелокупног система филателије уопће. Оно је, дакле, јединствено, опћенито за дијелу савремену филателију. Ужи унутрашњи критерији дијеле стручњаке и оцјењивање. Они су мјерило за усавршавање у разноликости. Овај шири опћи

181