Филателиста

„Историји марака Србије“ помиње да су се, само у појединим изузетним случајевима, употребљавале ове марке и за франкирање писама. Који су били ти изузетни случајеви није поменуо, али се то без сумње догађало, кад поште нису имале марке других вредности, па су за нужду морале да се умотребљавају само марке од ! паре.

На ХЕ аукцији Е. Лудер Еделман, одр--

жаној од 15—24. Х! 1928. у Шириху, на којој су се продавале најређе српске марке у богатом избору, између осталог матери_јала било је изложено једно писмо упућено за Мађарску, франкирано са једном марком од 20 пара првог- штампања, зупчаном 12:9/5 и са пет марака од ] паре, такође првог штампања, гупчане 12:12, од којих су четири били одлично сачувани примерци, док је пета марка била доста оштећена. Марке су биле поништене округлим жигом београдске поште. (Ово писмо било је процењено са 750 швајц. франака. Исто тако на тој аукцији био је изложен продаји остатак, одн. само прва страна једног писма, на коме је било налепљено 20 марака од ! паре такође првог штампања зупчане 12:12, од којих су десет биле одлично сачуване, 8 комада добро, а 2 само са остацима. марака. Ово непотпуно писмо било је процењено по Гибонсовом каталогу за 1998 г. са 18 енгл. фунти. После аукције чуо сам да је та прва страна писма продата за већу суму новаца неком Енглезу, а сада се налази У једној приватној збирци у Италији.

За марке првог штампања са ликом кнеза Милана можемо рећи да су технички доста добро израђене и, када се елиминишу извесни недостаци у детаљима, већ на први поглед остављају добар и леп утисак класичног изражавања уметничког израза. Пре свега оне својим специфичним и јасним бојама видно отскачу од марака каснијих штампања. Сам изглед цртежа, одаје чистоћу у изразу, са јасно уочљивим детаљисањем контура. Међутим за каснија штампања то се не може рећи, пошто, услед употребе и излизаности клишеја, марке имају више или мање замрљане површине. Ово се нарочито примећује у последњим штампањима марака од 20, 40 и 50 пара, које су врло рђаво израђене, ради тога лошег, готово ружног изгледа, често цео је цртеж пун замрљаних површина и израз лика изобличен.

~ + Е

Марке са ликом кнеза Милана спадају у најинтересантнију групу српских поштанских марака, јер обилују многим особеностима, нарочито у зупчању. Нас, овом при-

ликом, интересују само марке од ! паре.

И ова вредност, међутим, претставља захБално поље за сабирање. Пре свега имамо разна зупчања, више мање позната и регистрована, али постоји још увек могућност изналажења њихових нових варијација. Потребно је напоменути да вредности од 10, 15, 20, 25 и 35 пара имају, у главном, четири врсте зупчања: У н 12 и комбинације ових 9:/2:12, односно 12: 9Љ. Међутим марке од ! паре и 50 пара осетно се од њих разликују, јер имају само по две и то не истоветне, врсте зупчања. Тако код вредности од ! паре постоји зупчање 12:12 и 92:12, наравно са разним отступањимаКод вредности од 50 пара постоје зупчања 92: 9 уз и 9:/љ:12, што значн да марке од ! паре-и 50 пара имају заједничко зупчање 9:Љ:12, кога зупчања нема код вредности од 50 пара и, обратно, ова последња вредност има зупчање 99љ»:9/5, док код примерака од ! паре такво зупчање не постоји. Кажемо не постоји, јер нам до данас нису познати примерци тако зупчани, што никако не значи да је тиме, у овом питању, изговорена последња реч. Није искључена могупност да се појави и открије и код ових вреднсти зупчање које постоји и код осталих марака овог штампања. Чињеница да код свих осам вредности марака овог штампања постоји зупчање 9:Љљ:12 вероватно је импресивно утицало на Де Сметово тврђење да постоји извесно „званично“ и, самим тим, и „не званично“ зупчање, о чему јен раније било речи, када је поменуто и дати разлози због чега се његово мишљење не може да прихзати. Свакако је неубедљиво да зупчање 11—12:Љљ које постоје код многих вредности, треба једпоставно да окарактерише као „незванично“. Ово је чудније у. толико више, што се ова зупчања провлаче готово кроз сва штампања, чији број још није тачно утврђен, а знамо да, на пример, треће и пето штампање постоји У доста великом броју у варијацијама зупчања 1!—12:љ, што значи да би и зупчања код оба ова штампања морали да означимо као „незванична“, или бар погрешна и случајна. Кад нам је познато да су марке са ликом кнеза Милана биле у употреби преко 1! година, да су доживеле до сада још тачно неутврђен број штампања за поједине вредности, ова подела на „званично“ и „незванично“ зупчање тешко се може бранити и одбранити, и свакако је погрешна и произвољна.

Колико је ово издање марака интересантно и богато поље за оне сакупљаче, који свестрано и систематски диференцирају штампања и зупчања, напомињемо да је до сада утврђено преко 200 разних зуп-

172