Филателиста

velikim »R« u »PaR«. — 7) Norveška 1028.

a velikim »V« u »P\Vion«. — 8) ĐPĐaraguaj *

_sa »ARREO« umesto »ЛЕНЕО«. — 9) Rusija 1922. sa greškom »MRerienue«; 1032. sa greškom »aviou«. — 10) Jugoslavija 1936. sa greškom »avion«ć pol pula u drugom vorkalnom redu u svakom polutabaku; 1033 sa malim »r« u »Par«; 1937. sa malim »r« u roči »Par« u gornjem horizontalnom redu fabaka; 1938. bez »i« u reči »avion«. 5

Izdanja u knjižicama. — lOruštva za Y\azdušni saobraćaj privatnog ili poluslužbenog karaktera nisu propuštala priliku da iskoriste пајертсе ха svoje propagandne ciljeve 1 _ zbog toga su izdavala nalepnice u malim knjižicama. Među nalepnicama, na praznim poljima ili na unutrašnjoj slrani omota bile

Vlad. Prikić

su olštampane inliormacije, koje su зе одлоsile ma cene, pravce putovanja. |

Reikosti. — Kao пајгеде пајертсе то2еmo navesti: prvo izdanje Švajcarske iz 1022. g. od 11.000 komada sa natpisom u 3 reda »Mit Lultpost / Par poste aćrienne / Con posta aerca«; — drugo izdanje Vel. Britanije iz 1920. sa 38.500 komada; — izdanje Slovenije iz 1024 g. sa slikom aviona i sa crvenim пајpisom »Z. avionom. / Par avion« na belom papiru, zupčane 12, štampane u tabačićima od 9 (3%3); — Rusija od 1922. за irancuskim natpisom »Envoyć par la / poste aeriemne« na crvenom papiru; — Memel 1021. sa natpisom »Mit Flugpost« na zelenom papiru; — Dancig 1925. па zelenom papiru; — Švedska 1920. sa crvenim natpisom na plavom papiru.

— Шизка (« тигсош па Rotka

(Nastavak sa 190 strane)

_ ROUGET DE MISLE (1760—1836), vojni inženjer, komponovao je iIrancusku himnu »marseljozu« a osim loga i niz pesama (Francuska Z. 309—10). — СН. GOUNOD (1818—1893) požnjeo je voliki uspeh operom »PFaust«. Živeo je jedno vreme u Engleskoj, gde je komponovao crkvenu muziku (Fran= oeuska 7. 600). —, J. МАБЗЕМЕТ (16421912) posligao je još voći uspeh svojim oporama ispunjenim lirizmom: »Verter«, » Tais«,

»Manon« (Francuska Z. 548). — E. CHABRIER (1841—1804), pisao Je operete, opcru »Gvendlino«, rapsodiju »Espana« itd, Bio je oduševljen Vagnerijanac (Francuska 2. 546), — R. CARNICER (1789—1851), španski kompozitor, pod italijanskim | ulicajem. Za vreme lirancuske okupacije Španije bio je na

Minorki, gde je spremao dve opere. Bio је

direktor opere u Barceloni, zatim u Madridu. Najbolje mu je delo »Kristilor Kolumbo«. Кеpublika Čile slavi ga kao kompozitora svoje himne (Yvert 218). — K. KREUTZER (1780 —1849), kompozitor opere »Noćni lager u Grenadi« (Baden Z. 55). — J. RHEINBERGER (1830—1901), organist i kompozilor,

•

rođen u Vaduzu u Lihtenštajnu. Živeo je u Minhenu. Pisao je u glavnom dela za orgulje (Lihtenštajn Z. 140, 141, 143). — H. WOLFE (1860—1903) učio je školu u Mariboru. Minogo je conio Vagnera i po njegovom savciu počeo je da piše pesme. Napisao je operu »Roredžidor« ı mnoštvo pesama (RMusirija 2. 340). — J. GRUBER (1855—1933), učenik Bruknera, komponovao je crkvene kompozicije i — operete (Mustrija Z. 856). — А. DIEPENBROCK (1862—1021). imao je veliki uticaj na razvitak muzike u· Holandiji. Religiozna, kamerna, scenska muzika za Solo- . klovu »Elektru« (Holandija Z. 288). — Luk= semburg je zastupljen sa dva kompozilora: DICKS, Edmond de la Копташе (1823—1591) i J. M. ZINNEN (1827—1898), kompozitor nacionalne himne »Ons Hemoecht« (Luksemburg Z. 435-8 i izdanje »Caritas« 1950).

Muzika američkog kontinenta nema velikih imena, ni dela. Muzika Sjedinjenih Amor. Država je u glavnom naslede nemačkog poznog romantizma, šlo je razumljivo, kad se zna da su američki muzičari studirali u glavnom u Nemačkoj, S. C. FOSTER pisao je pesme, J. P. SOUSRB (1854—1032), portugalsko-bavarskog porekla, pomorski Каре!nik, pisao je marševe, lake opere i pesme; V. HERBERT (1850—1924). Irac iz Dablina. studirajući u Nemačkoj, oženio se bečkom operskom pevačicom, koja je angažovana za Metropoliten=operu, pa je tako dospeo u NjuJork. Tu je bio prvi čelista u operskom orkostru i pisao: koncerat za čelo, operete, oporu »Naloma« (indijanski motiv), — E. A MAC DOWEL (1861—1908), napisao je Копcert za klavir, sinfoniske poeme »Hamloet«, »Saraceni«, »Lamia« i klavirske kompozicije. — E. NEVIN (1862—1901) pisao je pesmc i svite »U Агкафј«, »Мај п Тозкаш« itd. (Умег! 418—22). — Вгазшјапас А. С. Д0-