Филателиста

MEZ (1836—1896), studirao je u Milanu, gde

su mnoga njegova dela izvođena sa uspehom.

Napisao je opere: »I} Cuarany«, »Salvatore Hosa«, »Marija Tudor« i dr. Napisao је kantatu »Kolumbo«, za Kolumbovu proslavu 1892. Pred kraj života bio je direktor kon= zervatorijuma u Pari (Yvert' 307—10). Njegov zemljak, MD. SILVIRP., direktor kon= zervatorijuma u Hio de Žaneiru, između ostalog. komponovao je nacionalnu himnu Вгаzil:je (Yvert 430). — Т. САККЕМО (18531917), ćerka ministra finansija, imala je mogućnosli da usavrši svoje sposobnosti kod najvećih učitelja SRAD-a ı Evrope ı da postane virtuoz na klaviru. Napisala je manje kompozicije za klavir i jedan kvartet. Povodom prenosa njenih posmrtinih ostataka iz Nju-Jorka u Karakas izdala je Venecuela spomen-marku sa njenim likom (Yvert 208).

Iz komične opere razvila se opereta, komad prošaran muzikom i recitativnom, obično manje muzičke vrednost. Ova vrsta muzike naišla je па dobar prijem u Boču. STRRUSS (1825—1899) porod toga Što joe bio »kralj valcera«, dao je i više popi:arnih operela »Ciganin baron«, »Slopi miš«. Kako je on bio samo »Stimungs« muzičar, razumljivo je da nije imao uspeha u drugim muzičkim pravcima. — RK. MILLOECKER (1842 — 1899) »цдало« је и зепштејале žice u svojim operetama »Đak prosjak« »Siroti Džonatan«. — Ovde spada i C. M. ZIEHНЕК (1843—1922), takođe kompozitor Oopereka, manje popularan od one dvojice.

U vezi sa osnivanjem impresionizma u slikarstvu pokazala se težnja za stvaranjem sličnog pravca u muzici. Najbolji tumač impresionizma postao je C. DEBUSSY (1862

—1918). Studirao je u Parizu, posećivao je Rusiju dvaput. Napisao je operu »Pelej i Melisanda«, balete »Igra« i »KRama«, razna orkostarska dela, »Popodne jednog Тацпа«, dela za klavir. Počeo je operu »Pad kuće Ušera«, po Po-ovoj pripovetci. Umro je u Parizu, za vreme bombardovanja (Francuska 2. 425, 460). __ М. de FRALLRE (1876), pod инсајет irancuske moderne škole na bazi španske narodne muzike, komponovao је оре-

ru »Rratak život« balet »Trorogi Себг«,“

delo »U vrtovima Španije« i dr. Živi u RMrgentini (Z. 991). — G. ENESCU (1881), ru munski kompozitor, violinista i dirigont. Počeo je da uči violinu u čelvrloj godini, a u šestoj studira na bečkom Копхетма'отјити. U 16. godini komponovao prvo delo »Poema

Romana«. Opera »Edip« 1936 prikazana je u

iParizu. Kao solista putovao Je po svetu. Vo--

dio je jedno vreme nju-jorški simfoniski or=

kestar. Živi u Parizu (Rumunija Z, 1090—6).

Oslobodenjem od Španije lormiraju se, početkom XIX veka države Južne Pimerike. Homponuju se nac.onalne himne: RMirgentina (Yvert blok 4, 5), Bolivija (Yvert 277—82 i blokovi 3 ı 4, na kojima je objašnjen postaпак himne). — F. RM. Figueroa komponuje urugvajsku himnu (Yvert 575—0). Dominikanska republika (Yvert 62—00). Spomenuli smo već braziljansku i čileansku himnu. U Evropi Čehoslovačka slavi stogodišnjicu svoje himne »Kde domov mu]j?, komponovanu 1834 od F. J. škroup-a (2. 281—4). Росећи taktovi poljske himne nalaze se na Jednoj od maraka poljskog korpusa u ltaliji. Francusku i norvešku hmnu smo spomenuli kod kompozitora. -

Najstariji oblik muzičkog izražavanja je hor (Belgija Z. 500, 575 ı Zapadni Berlin »Ођпома Шћагтотје« 1950).

Od najstarijih vremena duvačkih instrumenti služe za podvlačen'e svočanih momenata (Bugarska Z. 461 »Proglašenje drugog bugarskog carstva« i Finska Z. 192), Osim za zabavu (Lihtenštajn Z. 223) muzika, odn.

instrumenti nalaze primenu u vojsci, raznim organizacijama, povodom proslave i pobeda (Dancig 2. 306. Rumunija Z. 520, Bugarska Z. 236, 254, 274, Метабка 2. 593—4, 773, 831—6, 607, NDH 2. 80, 85, Кштишја 2. 611, 1144, „Кизја 2. 257—8, 1271, Тизка 7. 922, Мадагзка 2. 538, 542, 647, 748, 819,

225

ПА а