Филателиста

сти итд. том је приликом учињен предлог, који је конгрес прихватио. Према том-предлогу Федерација есперантиста Југославије треба да проучи могућност да се поједини филателисти — есперантисти одреде као делегати са задатком да интервенишу у сваком случају, када неко не удовољи својој обавези у размени марака са иностранством. Уместо појединих филатеста — есперантиста могле би да буду оформљене мање групице, које би биле постављене од филателистичких организација, а имале би исти задатак.

Федерација Есперантиста ee тма да организује овај систем, па ако исти покаже добре резултате," Федерација ће предложити иностраним есперантским организацијама аналогни поступак.

У току овог састанка, после завршетка дискусије по првим двема тачкама, присутни су постављали различита питања другу Андерличу, који је давао разна обавештезња, кдја су интересовала присутне.

Увидевши плодност дара на овом специ-

јалном састанку, конгрес је решио да Федерација Есперантиста Југославије Подржи и у току године организацију, која је створена на овој седници, као помоћни орган федерације.

2. Забо

Као што из свега нап пред | _изложенога видимо наши филателисти — есперантисти су на свом годишњем конгресу радили врло живо. Они су претресли практична питања, која су од OPA за целу нашу филателију.

Даље, из рада овог специјалног састанка резултује једна важна новост, коју би требали да примењују и филателистички савези. Наиме, поред редовног _ заседања главне годишње скупштине требало би да се образују засебне комисије за обраду проучавање појединих актуелних питања из филателије, зашта, обично, главна скуп-

- штина нема времена, =— па да затим закључ-

ци ових комисија буду изнети главној скушитини на решење.

Осим тога било би од интереса да у сваком броју филателистичких листова буду доношени извештаји о сарадњи, филателистичких санеза, „Југофилателије“ и есперантиста. Филателистички рад конгреса есперантиста Југославије свакако је интересантан, па заслужује сваку пажњу свих републичких савеза и свестрану сарадњу како савеза, тако и филателистичких друштава на остварењу постављених им задатака, а у интересу унапређења наше филателије.

2ратена ljudi na mackama

А5ОКА (263—226 pro naše ere — ро пеkim izvorima 273—232 pre naše oro), kralj iz Maurja-dinastije, vladao je u Sev. Indiji, u državi Magadha, koju je osnovao njegov ded, veliki kralj Čandra Gupta. Pod vladavinom RMišoka država dinastije Maurja dostiže svoj vrhunac razvoja, Pripisuje mu se u zaslugu da je potpomagao budizam, koji se u stvari pod njegovom vladavinom raširio. Kada je prišao budističkoj veri, on je javno osudio svoja ranija krvava osvajanja i ralove i od toga vremona vladao je služoći se mirnim sredstvima. Širom Indije dao je da se podignu kameni stubovi i u njih kao i u ste= ne da se uklešu njegova gledišta i načela u odnosu na veru i vladavinu, — da bi na taj način dao sve ovo na znanje narodu. Bio je jedan od najboljih vladara. Nabrajanje gornjih podalaka i konstatacija treba da se dopuni sledećim: Kada je Vindušara umro, nasledio ga je njegov sin Pišoka. Tradicija budista, svakako iskićena, priča o njemu da Je on, kada mu joe otac umirao, požurio iz SVOga namoesništva Udžajini, prisvojio sebi krunu, dao poubijati svu svoju polubraću i ostavio je u životu Jedino svog jednog rođenog brala. Tokom tri godine (po nokim verzijama 10 godina) je potpomagao bramance, kao što je lo činio i njegov olac, i zaveo je svirep

rožim. 'Proma jednoj verziji šoku je privoleo budističkoj veri jedan od sinova poubijane polubraće, koji je kod reda Stjavira (stjavira, sthavira=vernici, apostoli, red u budističkoj vori), bio novicije; druga pak verzija prila-

zak Pišoke budističkoj veri pripisuje čudu, koje se dogodilo, kada je jedan trgovac budističke vere, po imenu Samudra, koji je bio došao u Palibotru (prestonicu Ašoke), bio bačen, po naređenju А5боке u kipuću mast i vodu. Međutim, ništa mu se nije dogodilo,

276