Филателиста

nije zadobio nikakve ozlede: vatra se ispod

burela sa kipećom lečnošću sama od sebe ugasila, te se više mije dala upaliti Ovo čudo i uticaj Samudre privukli su ga budistićkoj veri. On je dao da se sagradi u Palibotri za Prosjake (Vikšu, Vikku — Prosjaci, red budista), jedan veliki manashir nazvan А5оkarama—Vihara, i naredio je svojim namosnicima da u svim gradovima podignu Vihare (Vihara = manastir). Budistička legenda dalje prepričava da su nakon smrti Bude i neki knezovi, po uzoru na jednog kralja, zatražili Budine relikvije. Tada su našli kompromisno rešenje, razdelivši relikvije na osam delova, i svaki deo su čuvali u zasebnom spomeniku. бока је dao da se ove relikvije razdele u 54.000 delova i zatvore u skupocene sudove, te ih je podelio svim gradovima i mestima svoje države. Iznad svake fakve relikvije dao je da se podigne po jedna izv. Stupa (kula kupastop oblika )i jedna Vihara (manastir). Zakon Bude bio je svuda u imekralja propovedan. Još se i danas nalaze na najudaljenijim mestima ladašnje velike indijske države Magadha spomenici sa nalpisima, koji su bili svojevremeno podignuii po naređenju Ovog kralja. Iz ovih natpisa doznaje se da se nje= gova država proslirala od Капдаћага, од Ghazne i Hindukuša do ušća Ganda. od Kašmira do gornjeg i donjeg toka Godovarija. Uticaj Pišoke je dopirao čak do Сеџопа, 12 pomenutih nalpisa, sa kojima raspolažemo iz najstarije Indije, daznajemo da je kralj tek u desetoj godini svoje vladavine (254 g. pre naše cre) pristupio novom učenju, a ne u irećoj. U ovim natpisima on se ne томе АХоka, nego Devanamprija Prijadaršin, što znači ljubimac bogova. Već smo naveli da је osnivač ove velike države bio u stvari Čandra Gupla, ded Азоке. Сапдга Gupta je održavao diplomalske veze preko svojih posla= "ka sa stranim vladarima. To je isto činio i Pšoka, samo u širem obimu. On je bio u lakvoj vezi sa Puniohom (Antijaka), koji je bio susedni vladar (od 262 do 247 pre naše); nadalje, sa Plotome'em (Turmaja): Pnligonom iz Makedonije; P\leksandrom (R\lissanda) (od 272 do 258 pre naše ere), i još sa nokima. Biko su i preterani podaci o broju gradevina koje su podignute u čast Bude ро паredenju Mišoke, ipak je izvesno да je njihov broj izvanredno veliki i da je kraljevina Magadha bila tako pretrpana sa manastirima, da su je od toga doba zvali »Zemlja manastira« lj. Vihara (Behar). Kao šio nam došilrirano klinasto asirsko pisanje pruža podatke о деlima staroasirskih i vavilonskih vladara, tako isto i uklesani natpisi na građevinama u Indiji- obaveštavaju nas o Абојк!. 12 ovih natpisa možemo” da vidimo da njegovim prilaskom budizmu despolizam bramanaca prelazi u jednu mnogo blažu Iormu. Ršoka odbacuje smrinu kaznu i nareduje: »Oni, koji su osudeni na smrt, imaju da se odreknu do kraja ovozemaljskog živola, svih dobara i treba da poste«. On je uređivao život u zemlji u duhu Budinog učenja. Postavljao je svuda učitelje

i starešine zakona (IOharmamahamatra) i. odr

žavao je svakih pei godina javne sastanke, na kojima su proučavani glavni propisi morala. Navodi se da je za njega karakterističan još i sledeći nakpis: »...u svako vreme: i kada se zabavljam u ženskim odajama, u dečjoj sobi, pri razgovoru, ako izjašim, ı u bašti, svuda su postavljeni Pratidevaka (izveshioci), kojima je naređeno: izveštajte moe o teškoćama naroda i ja ću le nezgode naroda otklonih...« — Budizam se pojavljuje 5 vekova pre naše ете, ! |0 исепјет Bude. 'U prvo vreme bramanci ne smafraju Budu i njegove sledbenike ničim drugim, nego до– bro poznatim prosjacima. Međutim, bramanizam sa svojom mistikom i despotfizmom nije

bio pristupačan narodu, dok je budističko uče...

nje, suprotstavljajući se bramanizmu, brzo naišlo na plodno file. Kada Ašoka prihvata budizam, ovo učenje se naglo širi ı dobija novu snagu. U Mišokarami, za vreme vladaхте Pišoke, održan je treći koncil budista, kojem je pretsedavao sam RMišoka i Sthavira Maudgaliputra. Između ostalog rešeno je bilo, da, pošlo svi narodi mogu da uzmu učešća u blagodeti budističkog učenja, pošalju Sthavire (apostole) u strane zemlje radi širenja vere. Tako su neki otišli u Rašmir, zatim u Himalaje itd. Prema legendi, Ašokin sin Mahendra Je otišao na Cejlon (Lanka), Tamošnji vladar kralj Devanamprija-Tišja (245—205: pre naše core) potpomagao je širenje nove religije, Rašmir i Cejlon postali su i ostali glavni centri budističke vere. Kaže se da je 'Ašoka poslao kralju Cejlona desnu ključmr kost Bude, kao i njegov-sud za prikupljanje milostinje. Kasnije je poslat još i Budin sud za vodu, a 150 godina kasnije levi' očnjak Bude, o kome mnoge legende pričaju da su se za isti vodili ratovi i da je on još i u novo doba najsvetija relikvija budista na Cojlonu. Iz Kašmira budizam se proširio u Noepal i Tibot, a sa Cejlona preko Zadnje Indije — u Kınu i Japan.

Мома Indiska Republika izdala je 1040 g. dve marke, na kojima se vidi PMišokin stub, koji se nalazi i u grbu te republike. (Scott A 98 i 90),

АВРО е1 КАРЕК (514 е1 Нада Ађа е! Kader Uled Mahiddin 1807? Ghebna pored Maskare, RBilžir, — 26. V. 1883, Damask).

+". me ANNIVEPSAJPE о 75 Ор =

arapski emir, čuveni vladar Kabila, Još kao. mladić smatrao je sebe za Мићатедомор паslednika i zbog drugih svojih shvatanja bude-

277