Филателиста

_ џтео је уојеуапја па Шији, i nava, proširio je i svoju moć duž morske obale sve do Helesponta. Obezbedio je za sebe i jedno pristanišfe, Amfipolis, kao i Izvesne susedne zlaine rudnike. Nakon nekoliko vojni u Trakiji, okrefe se sa svom ozbiljnošću na jug. Filip je naumio da iskoristi razdor me· du Grcima, fe da zavlada celom Grčkom. U тој nameri fražio je povoda da se umeša u grčke sivari; u ovome uspeva i, konačno, posle bilke kod Heroneje, sklapajući mir s AHfinjanima, preuzima. hegemoniju nad Grčkom (338 g. pre n. e.) i još iste godine jedan 'kongres grčkih država priznaje ga za vrhovnog zapovednika u slučaju rafa proliv Perslje. Medufim, u pripremanju pohoda па Persiju, on bude, 336 g. pre naše ere, ubijen. Nasledio ga je sin Aleksandar. Ovaj je dobio aidlično obrazovanje; vaspitlavao ga je, među ostalima, grčki filozof Arisfofel. Aleksandru je ојас poverio svoju polifiku i dao mu je da komanduje ı raspolaže izvesnom vlašću, još dok mu je bilo fek 16 godina. Tako je on već u svojim mladim godinama pripremljen da jednog dana preuzme vladavinu. Aleksandar ima 20 godina, kada nasleđuje ubijenog oca. U njegovim delima vidi se da je dobro зћуаfio planove svoga oca, da je bio upućen u isle ı da je svojom sposobnošću 6Gdmah, do_ laskom na vlast, ојросео озјуануаћ опо, šfo je otac bio ofpočeo — da bi došao do prvog cilja — do Persije. On prvo polazi sa svojom vojskom ka Dunavu; vraća se preko Ilirjje i nastavlja svoj pohod, da bi spalio Tebu, čiji se narod bio pobunio protiv. Makedonaca. On poslupa sa ovim gradom nemilosrdno; sve zgrade, sem hrama i kuće pesnika Pindara, razori, a 30.000 ljudi prodade u ropsivo. Videći ovaj poslupak, Grčka je zapanjena, a Aleksandar sad već može bezbrižno da nasfavi svoi pohod na Persiju. Medufim, ovim svojim delom Aleksandar je posligao, pored foga šfo je uništio pobunu i volju za pobunom u Grčkoj, i nešfo nepoželjno; izgubio je, naime, kod Grka simpalije i volju pomaganja. Posle ovog slučaja grčke države oslaju pasivne i ne pomažu ga sa brodovljem, šfo je Aleksandru kasnije zadalo mnogo nevolja. Posle Tebe, još je ri grada posligla ista sudbina. Razoren je Tir, Gaza i jedan grad u Indiji, gde je bio Aleksandar ranjen, U ovom poslednjem nije niko pošteden; svi su bili poubijani, pa čak i deca. Na počefku pohoda na Persiju, Persijanci su imali preimućsivo, šlo su bili na moru skoro potpuno gospodari. To je nagnalo Aleksandra da ide duž maloazijske obale i da osvaja prisla nišfe za prisfanišfem da fako uništi persiska pomorska središta. Pošto je polukao Persijance na reci Graniku, Aleksandar se ирићо диг obala dalje na jug. Međuvremeno se persiska flota nalazila na njegovom desnom boku, između njega i Grčke, mnogo prefeći, a ništa ne posližući. Da su Persijanci izbegavali bitku ı napadali samo mesfimično na njegovu sve dužu saobraćajnu liniju, verovafno bi ga mogli unišfifi; ali, oni fo nisu učinili. Nastavljajući svoje napade na pomorska središta пе-

осе а он“

ријајеђа, "Aleksandar је godine 333 pre naše

- ere dospeo duž obale do vrha zaliva, koji se

sada zove Aleksandrov zaliv. Na fom njegovom pulu čekala ga je pod velikim kraljem Darijem III ogromna persiska vojska, koju su planine odvajale od obale. Dve vojskesu se prvo mimoišle. Persiska vojska prefs}avljala je ogroman, rđavo uređen skup vojnika, komora i pralilaca. Darija je prafio čak i njegov barem, fe je lu bilo | mnoštvo haremskih robova, svirača i igračica. Mnogi su od glaVnijih oficira poveli i svoje porodice da vide proganjanje makedonskih upadača. Vojska je bila nedisciplinovana i neuređena. Darije je ovu vojsku krenuo preko planina kamoru, da bi na laj način ofsekao Aleksandra od Grčke. On srećno pređe preko planina sa celom svojom vojskom, fe se ulogori u ravnici kod Isa između planine i obale. Tu ga je napao Aleksandar i razbio ovu glomaznu i frošnu vojsku. ·Darije je Iskočlo iz svojih rainih dvokolica, fog već zasfarelog rafnog oruđa, i pobegao na. jednom konju, osfavljajući u Aleksandrovim rukama čak i svoj hatem. Prema raspoloživim podacima smafra se da se Aleksandar posle ove bifke i pobede pokazao priseban i velikodušan. Velikodušan, slo je prema zarobljenicima bio blag, a priзеБап, 510 se i dalje držao svog plana да za_ uzme persiske luke — f. j. sada da zauzme feničanska pristanišfa Tir i Sidon. Sidon mu se predao; Tir se odupro. Ovde imamo najbolji dokaz za Aleksandrovu veliku vojničku sposobnosti. Njegova vojska je bila fvorevina njegova oca, ali, Filip se nije nikada sjajno pokazao pri opsadi gradova. Kada je Aleksandar bio dečko od 16 godina, video je kako su njegovog oca odbili od ufvrđenoga grada Vizantije na Bosforu. A sada se nalazio lice u lice sa jednim još neoskrnavljenim gradom, koji je izdržavao napad za napadom, i koji, se 14 godina odupirao Nebuhadnezaru. Tada je Tir bilo osfrvo, udaljsno na po milje od obale, i njegovu flotu dolle niko nije tukao. Aleksandar je prikupio oko sebe grupu inženjera iz Kipra i iz Fenikije; sa njim je bila sidonska flofa, a uskoro mu je došao i kiparski kralj sa 120 lađa, čime je bio u sfanju da zagospodari morem. Prva Aleksandrova: mera bila je da sagradi nasip od kopna do ostrva, koji i danas postoji. Na njemu je, čim se približio firskim zidovima, postavio svoje kule i opsadne ovnove. Usidrio je i lađe prema zidovima, i na njima podigao kule i ovnove. Tirci su upolrebljivali protiv fe flote svoje vafrene lađe i pravili ispade iz svojih dveju luka. Najzad je ipak napravljen prodor: kroz zid, fe su se Makedonci sa svojih lađa peli na ruševine i jurišali na grad. Opsada je frajala sedam meseci. Gaza se držala dva meseca. U svakome od ih slučajeva пазирајо je sečenje, pljačkanje grada, i prodavanje preživelih u ropstvo. — Tada, oko kraja godine 332 pre naše ere, uđe Aleksandar u Egipat. — U međuvremenu Darije je pokušao da s Aleksandrom povede pregovore za mir. U zamenu za svoju porodicu, Darlje je ponudio Aleksandru jednu od svojih kćeri za ženu.

317