Филателиста

~ а "SC

_АН

Ккакам oipor, Aleksandar nije srušio famošnji mesni poredak, nifi je dirao hramove. Zbog foga su egipalski svešfenici proglasili Aleksandra sinom boga sunca — Amona. Za vreme boravka u Egiptu, Aleksandar je osnovao u zapadnom delu nilske delfe grad Aleksan-= •driju, koji je docnije postao čuven. Sad se malazio čitav red osvojenih država pod vlašću .Makedonaca. Ali, da bi se persiska kraljevi-

ma konačno smrvila, valjalo je osvojifi i njen istočni deo. Upulivši se prema istoku, Alek-

sandar je kod sela Gaugamele konačno raz-·

bio persisku vojsku (331 g. pre naše ere). Darije je utekao, a ubrzo zafim ubili su ga ljudi iz njegove bliske okoline. — Posle bifke kod Gaugamele, makedonska vojska zauzela je, skoro bez olpora, najvažnije gradove u Per_ siji: Vavilon, Suzu, Persepolj ı Ekbatanu. Posle daljih osvajanja, na pulu za Istok, najzad, 327 g. pre naše ere, Aleksandar je upao u Indiju. Tu su se Makedonci prvi put sukobili sa bojnim slonovima, koje su Indusi upofrebljavali u borbama. Posle uspešne borbe, Alek-

Ајексапсјаг је te predloge odbio i zaTfevao bezuslovnu predaju. Sfoga je raf nasfavljen. Ušavši u Egipat, koji nije pružio ni-.

4! Пола jr каје Opa при рим | >

запдаг зе зргетао да а u dolinu _Ganga, |

ali prilikom prelaska preko reke Hiazisa, Aleksandrova vojska odrekne poslušnost. Tropska priroda, Indije, kiše i nepogode, bolesti, zamor od ratovanja — sve fo doprinelo jeda se sivori nezadovoljsivo u vojsci. Vojska je zahfevala od Aleksandra da se vrafi kući i on se ovoj želji morao pokoriti. Jedan deo vojske je vraćen vodenim, a drugi suvozemnim pufem duž obala. Aleksandar je uzeo Vavilon za presfonicu' svoje ogromne države. On je mašfao o novim pohodima; međutim, razboli se od vrlo teške malarije, i njegov organizam nije odoleo bolesti. Za nekoliko dana Aleksandar je umro. Kaže se da se Aleksandrovim osvajanjima grčka kulfura širila po zemljama na istoku i stapala s istočnom kulturom. Procvaf ove kulfure, koja se zove jelinisfička, pripisuje se Aleksandru kao njegos va zasluga. Ali, Vavilonija i Egipat bili su prepuni Grka i pre njega. On nije bio prouzrokovač jelinizacije, već samo njen pomagač. On je zasnovao ukupno nekih 17 Aleksandrija; njihova imena preirpela su posle razne izmene; — ali je unišfio Tir, i sa Tirom čitav sple} morskih puleva, pošto je on bio doile glavni zapadni izlaz na more iz MesopolamijeaOn nije pravio nikakve velike puleve, nije usposfavljao nikakve pouzdane pomorske veze; nije prikupljao oko sebe nikakvu grupu državnika; nije pomišljao ni na kakvog naslednika. Možda je imao velike planove, ali je još bio suviše mlad? Ali i Filip je bio još mlad, kada je pomišljao na Aleksandrovo vaspifanje. Aleksandar je umro u 33 godini; njegovo carsivo se ubrzo raspalo.

Grčka je izdala jednu marku, koja prefistavlja Aleksandra Velikog u bitci kod Ба (Scoft A 77).

ПРИГОДНА МАРКА ЗА ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ

15 септембра 1951. биће пуштена у течај, према решењу Главне дирекције пошта Бр. 13.000 од 31. УП. 1951., једна пригодна марка од 3 динара поводом загребачког велесајма. Израђена по цртежу Сретена Грујића, гравера из Београда (према једној плакати); слика претставља предмете народних рукотворина; у горњем левом углу налази се ознака вредности; испод слике је натпис „ХАОКВЕВАСК! МЕ[ЕЗАЈАМ 1951“, а у другом реду „ЕМЕ ЈОСОSLAVIJA“. Величина слике 24љ%Х35:. Штампане у књиготиску у Заводу за израду новчаница у Топчидеру на табацима по 25 марака. Зупчање чешљасто. Боја

на издања 500.000. Пуштају се у течај 15. |Х. на свима већим поштама у земљи. За

франкирање важиће неограничено време,

марке: плава, црвена, неранџасто-смеђа, односно до доношења решења о повламрка и зелена. Зупчање 12:1172. Величи- _ чењу. ———

318

«