Филателиста
|)
слободно_ од поштарине с ТИМ што војно писмо носи- печат своје јединице т. ј. јединице из које војно лице пише.
У прво време по ослобођењу имамо честу појаву наплаћивања поштарине у готову. К. Гартнер спомиње наређење Дирекције пошта у Загребу од ! јула 1945 год. за наплаћивање таксе у готову из тех-= ничких разлога. Ево пошта које он помиње: У јуну месецу 1945 Валпово и Вуковар. Даље, ми смо већ поменули напред Криву Паланку ради интересантности жига; и она је такође у јуну 1945 наплаћивала таксу у готовоме новцу. — Осјек је још од маја
"месеца почео био са таксом у готовоме, а
Нова Градишка у јуну. Ове две поште имале су жигове за наплаћивање таксе у готовом. — Ја сам напред у Словенији споменуо пошту Тржич, која је јуна 1945 г.
ИБРО ХАРАШЛИЋ
исто тако прибегла "наплаћивању таксе у тетовом новцу— — У јуну месецу (28. VI. 1945) пошта Врдник наплаћује таксу у готовом новцу. — У време замене окупациског новца за нове ДОЈ-динаре пошта Београд наплаћивала је таксу у готовом _ новцу. Е 6
Материјал по теми Партизанске и Војне поште из времена борби за ослобођење земље и првог периода у обнови земље,; када имамо низове провизорних жигова, није лак за сабирање. Али, сваки прикупљени комад прилог је историји наших пошта, историји наше земље. Зато југословенски филателисти треба да уложе сав свој труд да данас, када се још може наћи ту и тамо овога материјала, да га прикупљају,; спасавајући га од немилосрдног уништења зубом времена.
Др. Милан Радулашки
лекар, претседник Надзорног одбора Савеза филателиста Б. им Х.
13 септембра 1951 године, у 65 години живота, напрасно је преминуо Др. Милан Радулашки, познати сарајевски лекар. Рођен у Молу (у Бачкој), али је већи дио свога живота провео у Сарајеву, гдје је дочекао и своје задње дане и гдје се и угасио живот овога цјењеног друга и пријатеља сарајевских филателиста.
Ова изненадна вијест дубоко је и искрено дирнула свакога филателисту у нашој земљи и иностранству, који су познавали и долазили у додир са овим старим, способним и цијењеним филателистом. Још прије Првог светског рата, а још и за вријеме свога школовања у Бечу њега је интересовала филателија. Он је спадао у стару гарду наших сабирача, који су до последњега дана свога живота остали вјерни чланови филателије. Он је филателију гледао као аматер и у њој је налазио само лијепога и племенитог. Он филателију није напуштао, када му је окупатор онемогуЋио 1944 године даљњи опстанак у државној служби. Она му је блажила тешке ча-
Инж. РОМАН ПЕТРОВИЋ За заштиту права и
Наслеђено решење ранијег Министарства поште, да се организованим филателистима марке издају три месеца после њиховог пуштања у промет, у практичној примени код ЗЕФИЗ блокова изгледало је овако:
Благајни поште Београд ! предат је запечаћен пакет са одређеним бројем блокова за потребе чланова СФС-а. Приликом преузимања блокова, пакет је отворен, а садржај се састојао из пакетића у којима је било упаковано по стотину бло-
сове после мученичке смрти јединице кћери, коју су усташки зликовци мучки убили 1944 године. — Филателија за њега није била само предмет његове личне разоноде, он је своју љубав према њој преносио и на млађе филателисте, а нарочито на омладину, која га је необично цијенила и вољела.
Наша филателија уопште, а посебно филателија у Босни и Херцеговини изгубила је у Др. Радулашком свога старог и вриједног поборника, једног искусног и искреног пријатеља, који је сакупљању марака цијелога свијета поклањао један дио своје слободне дјелатности, а Савез филателиста Босне и Херцеговине претсједника Надзорног одбора.
Нама, филателистима из Сарајева, његовим пријатељима и друговима из савезне управе, трајно ће у сећању остати ведар, увек насмејани и за шалу спреман Др. Радулашки; нама ће остати у сјећању лик искреног, поштеног, искусног и цјењеног филателисте Др. Милана Радулашког.
интереса филателиста
кова. На први поглед, најидеалније. Све уређено, само да се почне деоба!
Но приликом деобе блокова подружницама одмах упада у очи жалосна чињеница да су скоро сви блокови изломљени. Лом је настао услед нестручног бројања блокова. Бројало се сигурно помоћу палца, на сличан начин како вешти бројачи броје новац, само с том разликом што је папир за новчанице еластичан и жилав, те се набори одмах исправе „док је блок гумиран и свако савијање оставља трагове лома.
342