Филателиста

жити; може да буде. много веће, ако ми предмет за тематску збирку правилно одаберемо т. ј. ако смо одабрали ону, која има макакву везу са нашим радом и животом, како у садашњости, тако и у будућности. На први поглед изгледа да је врло лако изабрати тематску збирку, која ће имати неке везе са нашим животом и радом и у будуће, али се свако вара, ко тако мисли. Један Ђак — филателиста; док је у школи т. ј. док његов-дјелокруг рада има везе са много чиме, има на избор разноврсних тематских збирки, које од прве до задње могу много да му користе. Када та_кав филателиста заврши са школовањем и када постане човјек са извјесном професијом, тада му се тај избор ограничава. А зашто: Најбоље ће бити да узмемо један примјер, па да објаснимо:

Један филателиста је по професији, напримјер, железничар или поштански службеник; он има још и школе, тематску збирку са флором и фауном наше земље. Та тематска збирка нема скоро никакве везе са његовим радом у животу, па му не може много ни користити, док би та иста тематска збирка неком филателисти, који је по професији зоолог или биолог, користила много више, а много би га више и интересовала. Међутим, филателиста, који је, како рекосмо, по професији железнички или поштанске службеник, има на избор друге тематске збирке, њему ближе, корисније и интересантније, као што су: „железнице“, „поштански саобраћај и поштанска сретства“ и др.

Не може се рећи да тематске збирке нису увјек и за свакога корисне. Оне све имају своје позитивности, које су за свакога и у свако вријеме корисне, само за некога више, а за некога мање, зависно од саме збирке и њезине везе са животом и радом филателисте, — као што смо видјели у наведеном примјеру. Зато ми, омладинци, треба да пазимо које ћемо тематске збирке да бирамо. За једног омладинца филателисту, који је већ пошао путем свога будућег звања и рада (ученик неке стручне школе или занатлија), или за неког ђака било које друге школе, који већ има колико-толико пред собом идеју, смјер и вољу за свој будући живот и рад, лакше

СЕРГИЈЕ МАНЖЕЛЕЈ

је изабрати одговарајућу тематску збирку; усклађену како са својом будућношћу, та= ко и са својим властитим укусом. Један

„овакав омладинац филателиста, када ода—

бере тематску збирку према горе наведеним обзирима, тешко да ће изгубити вољу и интерес за њом, него ће напротив увидјети сам, да му она пружа много више ко-– ристи него макоја друга и да у њему из дана у дан изазива све веће интересовање и вољу: -

Има омладинаца, ђака неких школа, на примјер гимназије, који пред собом немају тачне смернице свога рада и живота, него су се за све вријеме школовања само ослањали на оно, што се каже за ђаке да је ги душом и тијелом само везан за школу“. Такви омладинци при избору тематске збирке често падају у грјешке, јер им је заиста тешко одабрати тему, која ће им стално одговарати, и они се при H3бору ослањају само на свој властити укус: Свакако и укус има удјела при избору, али избор не треба заснивати само на њему; него треба узети у обзири и друге разне могућности и околности, као и савјете старијих и искуснијих филателиста. Тематска збирка једног ђака филателисте, изабрана према његовом укусу и раду у школи, има за њега само за извјесно време своју праву сврху и користи; док касније, промјеном његовог начина живота и рада, након изласка из школе, њена се вредност за њега постепено смањује. Омладинац филателиста, који погрјеши при избору, па изабере тематску збирку, која му не одговара или која му не може дуље времена пружати користи и интереса, за кратко вријеме изгуби вољу за њу и зажели да узме другу, и, тако мјењајући, губи много. Зато при избору тематских збирки треба добро пазити.

Моје је мишљење да, при избору тематских збирки, ми, омладинци, не пренаглујемо, него да смишљено и по савјетима старијих филателиста бирамо нама одговарајуће теме и да их ускладимо са нашим радом, животом и укусом, како их не бисмо кроз кратко вријеме напуштали, већ да их стално повећавамо и марно сређујемо, а за то ће нам оне вратити искуствима и знањем, која ћемо стицати преко ње.

Каталог „Југофилателије“ за 1952 годину

У месецу јулу о. г. изишло је из штампе друго издање катагога марака Југословенских земаља предузећа „Југофилателије“, — које су филателисти са нестрпљењем већ дуже време очекивали.

Друго издање у неким стварима боље је од првог. Мањи формат и збијенији слог свакако је згоднији. Повећан је број слика (н. пр. на страни 184—188) и величина сли-

ка је усклађена са димензијама марака. Унета су локална издања из 1919 г.: Међумурја, Барање и Темишвара, тако да је овај каталог сада стварно потпун каталог марака Југословенских земаља. Укратко, — каталог је добар и задовољаваће- потребе сваког југословенског филателисте,

Међутим, то још не значи да је он савршен. У каталогу има још увек доста гре-

350