Филателиста

“

знака и пропуста, које се морају исправити. Неке од њих могле су већ бити исправњене, да је издавач прихватио све сугестије друга А. Секеља, изнете у његовом чланку „За побољшање домаћег каталога“, објављеном у бр. 9 нашег часописа за септембар 1950 г. -

За одређивање правилног правца критике овог каталога, треба најпре нагласити да је он општи или генерални, а не специјални каталог. Стога њему није задатак да бележи све што је познато о сваком издању и о свакој марци, него само оно што је главно и битно ;укратко, само оно што може интересовати најшири круг филателиста. Чињеница, да су прва издања Србије, Црне Горе и Босне обрађена нешто детаљније, чак и нешто ван оквира општег или генералног каталога, не сметају ни карактеру каталога, нити филателистима, који ће каталог користити. Међутим, код марака старе Југославије и ФНРЈ на многим местима пропуштени су подаци или објашњења, која се могу наћи и у страним општим каталозима, на пример код Цумштајна, Михела или Сенфа. — Мишљења сам да домаћи каталог, не упуштајући се у детаље, који спадају у подручје специјализације, мора ипак садржавати све податке и објашњења, која се могу наћи код поменутих страних каталога.

Пошто је каталог намењен најширим слојевима филателиста, дакле и почетницима, који можда немају никаквог филатепистичког знања, дсећа се потреба да се у каталог унесе нарочити „увод“ са објашњењима филателистичких термина, који се употребљавају у каталогу, на пример о начину штампања, о бојама, о грешкама, о папиру, о зупчању и прободу, о гуми, о ценама и т. д., —- слично ономе како то раде поменути страни каталози.

У погледу распореда материјала у каталогу се не примећава довољно систематичности. Док су авионске марке старе Југославије, ФНРЈ и ВУЈА издвојене од осталих издања, авионске марке окупиране Србије, Словеније и Црне Горег нису. Ово свакако не иде у корист хомогености каталога и доследности у њему.

Најслабији део каталога је свакако 06рада Словеније 1919—20 г. (стр. 73—96), који је већ критиковао А. Секељ у горепоменутом чланку. Обрада је извршена веома непрегледно и свакако прелази границе општег каталога; на пример, марка бр. 3 је каталогизована са 12, а бр. 13 са 14 нијанса боја. Неки називи нијанса потпуно су неразумљиви, н. пр. тамно-жуто-маслинасто-зелено (бр. 2. ф) или смеђастојоргованасто-карминска (бр. 3. ј). Међутим, о комбинацијама пиластог и цртастог пробода нема ни речи ни код франко-марака (6р. 59—67), ни код порто марака (бр. 3440). Ово је свакако озбиљан пропуст. Нема ни речи ни о комбинацијама зупчања са прободом. Осим тога, недостају слике за

разликовање каменотиска и књиготиска за све вредности (стр. 73) и љубљанског и бечког издања порто-марака бр. 1—18 за све вредности (стр. 90—91), а приказане слике су неправилно уметнуте; све те слике приказују марке бечког издања укључујући и оне две, које су наведене код љубљанског. |

Према томе намеће се потреба прераде целог подручја Словеније у смислу прилагођења текста потребама најширег круга филателиста. Ако пак издавач из неких разлога жели сачувати у каталогу специјализовану обраду марака Словеније, то се може урадити у засебном поглављу на крају каталога. Али и у овом случају садашњи текст мора бити ревидиран.

Правилно је да нису каталогизована нека сумњива или спекулативна издања, као што су, на пример, локална издања 1945 г. Сарајева и Сенте. Али, требало би ипак ова издања споменути (без каталогизовања) и објаснити због чега она нису исправна. Ово треба учинити стога, што се марке ових издања виђају на састанцима филателиста, и неупућени скупљачи не знају о чему се ради.

Требало би такође објаснити зашто није ушло у каталог провизорно издање 1945 г. за Истру: 15 вредности са претиском ISTRA Ha италијанским маркама (које су наведене у Цумштајновом каталогу за 1951 г. на стр. 498 под бр. !—15).

Природно је да се приликом новог издања каталога уносе разне исправке, понекад и битне, при чему се покадшто мења чак и нумерација марака, па се избацују и цела издања. Али свака измена нумерације и избацивање неких издања мора бити споменуто у каталогу уз навод разлога овакве измене, јер се иначе скупљачи, који су навикли на раније издање каталога, неће моћи лако снаћи.

Тако су у овом новом издању извршене ове измене нумерације без икаквог објашњења, нити су споменуте:

1) У табели || издања Црне Горе (стр. 27) има сада само 7 колона уместо ранијих 8, при чему је ознака колона потпуно измењена. Раније колоне 6 и Н (из издања 1950 г. избачене су, док се садашња колона А појављује као нова.

2) Раније четврто издање Црне Горе (бр. 22—28 издања '1950 г.) потпуно је избачено.

3) У табели зупчања издања 1906 г. Босне (стр. 49) нестала је колона Р.

4) У табели „крајобраза“ Хрватске (стр. 161) укинута је једна врста папира, раније означена као „стакласти папир“.

5) Код марака Словеније под окупацијом (стр. 184) укинуто је 19 марака, раније обележених под бр. 52—70.

6) Код марака Црне Горе под окупацијом (стр. 192 и 194) укинуто је укупно 78 марака, које су биле у издању 1950 г. обележене код бр. 33—84 и 110—135.

Пошто је каталог намењен у главном почетницима, требало би објаснити зашто

351 '