Филателиста

пир и чиме се он разликује од обичног, а осим тога мора тачно да обележи издања, код којих је тај папир познат, нарочито она која постоје на обема врстама папира; обичном и заштићеном. У ствари заштићени папир није познат код марака бр. 263—267 (стр. 131), али постоји и код многих других издања старе Југославије, код свих издања Србије под окупацијом и код многих издања ФНРЈ, до издања поводом 75-тодишњице УПУ (бр. 232—234 на стр. 217) закључно, како је то детаљно приказано у моме чланку у „Филателисти“ бр. 8 за 1950 г. (са исправкама на стр. 318 у бр. 10 за 1950 г.).

Пошто је реч о папиру, морамо да забележимо потпуно неразумљив навод каталога да су авионске марке ФНРЈ 1945 г. као и авионска спомен марка бр. 13 (стр. 222 и 223) штампане на „специјалном белом папиру за поштанске марке“. У ствари марке бр. !—12 су на обичном папиру, док је марка бр. 13 на заштићеном.

У каталогу није напоменуто да марка бр. 244 (стр. 218) постоји на обичном и на кредастом папиру, а марке Шаховске олим-

пијаде (бр. 263—267 на стр. 220) имају на-

рочиту врсту папира са плавим и црвеним влакнама.

Питање назива боја и њихових нијанса је можда најтеже у филателији; зато му треба поклонити посебну пажњу, нарочито када се наводи неколико нијанса код исте марке. Читалац треба да разуме о чему се ради. Нису разумљиве три нијансе боје наведене код марке бр. 67 Србије (стр. 13): 1) бледолила, 2) лила и 3) црвенкастољубичаста, јер је црвенкастољубичасто исто што и лила. Треба, дакле, изабрати називе, који тачније одговарају. Неправилно је означена боја марке бр. 63 Србије (стр. 13) као „смеђа, светлоплава“; треба да стоји псмеђа на светлоплавом папиру“.

О претераности броја нијанса боја наведених код марака Словеније било је већ говора раније. Међутим, код марака ФНРЈ т. ј. наших најактуелнијих марака каталог греши у супротном правцу: уопште нигде не навод иникакве нијансе боја, и ако многе марке ФНРЈ имају разлике у нијансама, при чему неке од њих, на пример 3 и 16 дин. „партизанске серије“ (бр. 127 и 133 на стр. 204) упадљиво се разликују.

Код марака бр. 205—208 старе Југославије (стр. 124) правилно је наведено да су штампане у две боје; међутим, код неких

_ других издања, где постоји сличан случај, Д.

није то учињено, н. пр. код марака бр. · 197—198, 209—212, 213—-216, 244—247 и т. n. старе Југославије и бр. 108—111, 112—

119, 157—166 и т. д. ФНРЈ. Код бр. 165—

166 (стр. 208) обе боје су нарочито упадљиве. Код неких марака штампаних у више боја у каталогу је наведен мањи број. боја него што је у ствари употребљено. На пример марке издања |! омладинске пруге (бр. 161—164 на стр. 208) штампане су све

"у 4 боје. Таквих случајева има у каталогу

више.

У критику цена не улазим, јер не сматрам себе компетентним у овом питању. Али; једну аномалију цене желим да истакнем. То је цена поништене марке од 3 дин. | балканског споразума (бр. 203 на стр. 124) у зупчању Е, која је нижа од цене исте марке у зупчању Р; међутим, поменута марка у зупчању Е је много ређа.

Поред предњих примедаба могу да се ставе још и ове:

1) Последњи ред у „Садржају“ је погрешан и треба да гласи „Упоредни преглед бројева овог каталога са бројевима каталога Цумштајна, Ивера и Скота, стр. 245".

2) Марка бр. 125 Србије (стр. 18) је од 3 дин. а не од 2.

3) У табели на стр. 149 треба навести оба положаја оцила, на лево и на десно. Филателистима је то потребно за обележавање марака, које имају у збирци, и за евиденцију онога што још треба набавити. О овоме је већ писао А. Секељ у напред поменутом чланку.

4) Марке ФНРЈ бр. 157—160, 161—164, 182—184 и 213—216 нису само пригодне него и добротворне. Није наведено у чију корист је био доплатни вишак.

5) Није напоменуто да марка ФНРЈ бр. 153 (стр. 207) постоји и без претиска. Она се наводи у Цумштајновом каталогу под бр. 524. |.

6) Није тачан израз „пар у средини“ код серије бр. 1!—12 на стр. 222; треба „пар из средине табака“.

Али и поред поменутих грешака и пропуста ипак је каталог „Југофилателије"“ добар. Треба само да се издавач мало потруди да идуће издање што више поправи, јер од квалитета каталога зависи ниво филателистичких знања наших скупљача.

На крају можемо само пожелети да сваки југословенски филателиста овај каталог набави и проучи.

Кроз филателистички свет

ПРВЕ ИЛУСТРОВАНЕ ДОПИСНИЦЕ

Немци тврде да је прву илустровану дописницу измислио — употребио 1875. године Немац А. Шварц, дворски књижар из Олденбурга. Слика на тој дописници претставља игру боца у једном подруму. На тој првој немачкој илустрованој дописници

нема поштанског жига, те према томе није била у промету преко поште. Нити се зна, нити се може закључити да ли је ова карта имала да послужи као реклама или као

_ шаљива пошта.

Међутим, прву илустровану долисну карту несумњиво је употребио Србин из

353