Филателиста

LA

Војводине, Јоца Манојловић, издавач листа „Змај“, 1871. године, дакле четири године пре поменутог немца. Манојловић је издао ову дописницу за рекламу свога листа. На страни за адресу у средини је извијена трака са белим пољем за адресу; испод траке у средини је пароброд са срп ским грбом; изнад траке је змај са раширеним крилима. Ова је дописница била снабдевена аустриском поштанском марком, поништеном поштанским жигом полазне поште и жигом приспећа. Дакле, несумњиво је била у поштанском промету.

НАЈСТАРИЈЕ ДОПИСНЕ КАРТЕ

Прве дописнице увела је у употребу Аустрија 1. октобра 1869. године. Међутим, »Шизтене Виећпаккеп-Хенипд« у броју 24 од 21. децембра 1912. године доноси још и ово обавештење: Приликом својих архивских студија о аустриским поштама, дворски саветник Ефенбергер наишао је на један докуменат, који доказује да писмена саопштења у облику данашњих дописних карата беху уведене још 1784. године код тадашње бечке „мале поште“. Истраживач је саопштио о томе у »УЛепег БгетдепБјаНс-у: 1772. године постојала је у Бечу једна привилегована приватна пошта, т. зв. „мала пошта", чији је делокруг рада био прикупљање и отправљање писама у граду, предграђима и у одређеним местима, која су се налазила изван бечких граница. Код ове установе упослене писмоноше 06јављиваху своју присутност у улицама чегртаљкама, ради чега су Бечлије називале „малу пошту“ у народном говору »Кјаррегроз«к (пошта чегртаљка). 1783. године би ова поштанска привилегија пренесена на Франца Антона Головског од Уразова. 1. јануара 1774. појави се једна „Објава нове установе привилеговане мале поште у Бечу“, према којој, поред осталога, публици беше пружена нарочита олакшица у кореспонденцији увођењем отворених цедуља. Гиловски у својој објави каже: „Не морају се баш увек писати писма, да би се корепондирало са својим пословним пријатељима, већ се може на једној отвореној цедуљи, — ако то допушта садржина, или са уговореном шифром, — написати налог; она се може затим послати, на захтев, по једном гласнику или путем редовне поште на његову адресу и одмах или после неколико часова са одговором од самог примаоца на то написаним вратити личности која ју је предала“. Ово су дакле биле, мисли Др. Ефенбергер, ништа друго него садање наше дописне карте; и то су се десиле баш такве са плаћеним одговором. Сврха је била иста, само је 06лик био различит. Онда је то била обична

цедуља, а данас је то једна украшена кар-

та. Ради тога се може тврдити с пуним правом да је Гиловски код „своје мале" поште у Бечу 1784. године дао основну идеју за ову врсту средства за кореспондирање; која је касније за дуго време била пала у заборав.

НАЈСТАРИЈИ АЛБУМИ ЗА МАРКЕ __Први албум за марке био је издат у Немачкој у Лајпцигу 1862. године. Издао

та је С. Мића. __ - -

Најстарији енглески албум издао је исте, 1862. године Ед. А. Оррепз. ~ =

Најстарији француски албум издао је у Паризу 1863. године Јизип |РаШег.

Најстарији амерички албум угледао је свет у Њујорку 1863. године. Издего га је бр: Арр!ејоп. Ј

НАЈСТАРИЈИ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ лист

Први филателистички лист у свету издавала је на енглеском језику фирма Е. Мооre & Со. у Ливерпулу; звао се »Тће Моптју Адмепћзег«. Први број је изишао 15. децембра 1862. године. "Излазио је до 15. јуна 1864. године. За то време од овога листа било је издато 19 бројева.

НАЈСТАРИЈИ КАТАЛОЗИ МАРАКА

Најстарији каталог у свету издат је 17. септембра 1861. г. у Штрасбургу. То је био литографисани преглед свих до тада познатих марака, на немачком језику. Издао ra je Oscar Berger-Levrault.

Скоро у исто време, 21. децембра 1861. године издао је Аед Робпаџећ у Паризу први каталог на француском језику »Сајаlogue de Timbres-Posfe crećs dans les divers Ејаб де Слобе«.

НАЈСТАРИЈЕ ТРГОВИНЕ С МАРКАМА

Као најстарија позната трговина с маркама била је једна мала књижара у Њујорку; која је још 1860. године продавала разне старе, употребљене поштанске марке. За рекламу причвршћивала је ова трговина марке на једном картону помоћу ексерчића, прободених кроз марке. А.

ПРОМЕТ МАРАКА У ФРАНЦУСКОЈ

Француски часопис »La Vie Philatelique« у свом последњем броју даје преглед издања последњих француских новитета и констатује да су сва издања распродата. Из овог прегледа се види да су издања врло велика, па су ипак била распродата, што је знак да за француске марке има много интереса:

Сезоне 1,325.000 Писмоноша 1,275.000 Поенкаре 3,725.000 Револуционари 1,200.000 Рабле 2,800.000 Пеги 2,850.000 Шатоден 2,895.000 Мадам Рекамије 2,960.000 Мадам Севиње 3,000.000 Фонтенебло 2,600.000 Црвени Крст 1,350.000 ЕД.

ПОРТУГАЛИЈА И ЊЕНЕ КОЛОНИЈЕ

Године 1949 Португалија је заменила марке у свима својим колонијама. Нове су

354